Da li nas čučanje može spasiti od udara groma?

Ako ste se makar jedanput, u nedostatku sreće, našli na otvorenom tokom grmljavinske oluje, verovatno vam je u strepnji od udara groma kroz glavu prošla ona čuvena izreka „Neće grom u koprive“.

Šansa da vas udari grom je zaista izuzetno mala, a i oni kojima se to desi zapravo prežive u 90% slučajeva. Ipak, kada se čovek nađe na otvorenom, van skloništa, lako može smetnuti s uma ovu utešnu statistiku i pomisliti da će biti u nemilosti Tora ili Peruna. Zbog toga neretko u medijima možemo pročitati niz saveta za preživljavanje grmljavine, a jedan od njih odnosi se na čučanje.

Na internetu je moguće naći čak i ilustrovana uputstva u vezi sa položajem koji treba zauzeti: navodno, valja čučnuti što niže (kao „hvatač u bejzbolu“), ali tako da deo stopala koji ima kontakt sa tlom bude što manji.

U svojoj selekciji mitova o grmljavini Američki meteorološki servis kao prvi u nizu navodi upravo taj o čučanju: umesto zauzimanja položaja „hvatača“ treba što pre potražiti sklonište. Fizičar Čandima Gomes tvrdi da se čučanje može u izvesnoj meri smatrati smislenim jedino ukoliko je nemoguće doći do skloništa.

Gromovi teže da udaraju u najviše tačke na površini, tražeći najkraći put do Zemlje – gde nastavljaju da se šire kroz tlo. Čučanjem se smanjuje visina položaja iznad tla, čime se u izvesnoj meri smanjuje i šansa da osoba postane potencijalna tačka udara groma, a rukama štitimo glavu od mogućih posledica ukoliko dođe do udara u neposrednoj blizini.

Međutim, izuzetno je važno naglasiti da čučanje ne pruža zaštitu od udara groma, već samo može smanjiti rizik od povreda, budući da smanjuje kontakt sa zemljom i time minimizira potencijalne povrede izazvane udarom groma.

Danijela Vujinović, FakeNews Tragač