28.04.2025.Čitalac nas je pitao da proverimo navode sadržane u Instagram objavi ministra kulture Nikole Selakovića od 6. aprila. U Selakovićevoj objavi stoji da je „naredbu o bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine doneo Adolf Hitler lično“, pri čemu je Narodnu biblioteku definisao kao prioritet, kao i to da je glavnokomandujući ove operacije, general Aleksandar Ler, na svom suđenju izjavio sledeće:
U prvom naletu trebalo je da srušimo Narodnu biblioteku, pa tek onda ono što je za nas vojnički bilo interesantno… Zato što je u toj ustanovi sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet tog naroda.
Gugl pretraga ovog citata među prvim rezultatima izbacuje tekst istoričara i doskorašnjeg ministra informisanja Dejana Ristića, objavljen u Politici 2016. godine. Tekst predstavlja isečak iz autorove knjige Kuća nesagorivih reči: Narodna biblioteka Srbije 1838-1941, koja je najavljena u antrfileu teksta i nedugo zatim i objavljena, a navedeni citat nalazi se na stranama 168-169.
„Nakon sloma nacističke Nemačke, general-pukovnik Aleksander Ler predao se britanskim trupama koje su ga izručile upravo vlastima države na čijoj je teritoriji počinio najveće ratne zločine“, piše Ristić i dodaje da je pomenutu izjavu, kao i informaciju o Hitlerovom ličnom naređenju o bombardovanju Beograda Ler dao prilikom svedočenja pred oficirima Jugoslovenske armije početkom maja 1945. godine.
Kao izvor Lerovog citata Ristić navodi katalog izložbe „Stradanje Narodne biblioteke Srbije 6. aprila 1941“. Ova publikacija je dostupna onlajn i sadrži Lerovu izjavu (str. 25-26), ali i novu referencu, ovoga puta na NIN od 5. aprila 1987. godine. Ovaj broj NIN-a nije dostupan onlajn, ali jeste u Biblioteci Matice srpske, u šta smo se lično uverili.
I zaista, na 29. strani ovog izdanja nalazi se tekst sa naslovom „Šesti april: jedno svedočenje“, o razgovoru vođenom prilikom pregovora o predaji generala Lera 6. maja 1945. godine. Svedok čije svedočenje NIN donosi je Milan Škero, službeni prevodilac sa jugoslovenske strane u ovim pregovorima, odnosno rezervni kapetan JNA u vreme pisanja teksta. Kako piše NIN, Škero je „tada vodio dnevnik i iz prve ruke zabeležio objašnjenja nemačkog komandanta jugoistočnog ratišta [Lera] o strateškim ciljevima Rajha“, a ova objašnjenja obelodanjena su u ostatku teksta.
Prema ovom svedočenju, nakon završenih pregovora o kapitulaciji, između Lera i jugoslovenskog pregovarača, pukovnika Voje Popovića, vođen je „neformalni razgovor uz grčki konjak ‘metaksa’“ (kojim je Ler, budući da su pregovori vođeni u njegovom štabu, ponudio jugoslovensku delegaciju). Na pitanje pukovnika Popovića zašto je 6. aprila „onako verolomno porušio Beograd, koji je bio proglašen za otvoren grad“, Ler je rekao:
Sada, kad se nalazim u ovoj situaciji i kad smo rat izgubili, mogu slobodno da kažem da je to bila zapovest moga Firera. Naredio mi je da porušimo Beograd, da razbijemo Jugoslaviju. U prvom naletu trebalo je da srušimo Narodnu biblioteku Srbije, pa tek onda ono što je za nas vojnički interesantno.
A kada ga je Popović upitao zašto baš biblioteku, Lerov odgovor bio je: „Zato što je u toj ustanovi sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet tog naroda“.
Prema tome, navodi iz Selakovićeve objave nisu neosnovani, sa izuzetkom informacije o poreklu Lerove izjave. Naime, ona ne potiče sa suđenja, budući da je ono usledilo kasnije, po okončanju rata, već iz jednog nezvaničnog razgovora vođenog pred njegov kraj. Suđenje je počelo 5. februara 1947, a svoj prvi zvanični iskaz pred istražiteljima Ler je dao 24. maja 1945, odnosno 18 dana nakon razgovora kojem je svedočio Milan Škero.
Osim toga, na suđenju – prema knjizi Dejana Ristića – nije ni bilo govora o Narodnoj biblioteci. Kako Ristić navodi (str. 180), ovu ustanovu i njeno uništenje tom prilikom nisu pomenuli ni Ler, ni članovi Sudskog veća, ni tužilac: „Tokom čitavog procesa, pitanje uništavanja pokretne i nepokretne kulturne baštine nijednom nije bilo predmet pažnje“. Suđenje je okončano 16. februara iste godine, kada je Ler osuđen na smrt streljanjem. (P. Mijatović)
