25.07.2025.„Imamo za 41 odsto manje stranih direktnih investicija zbog blokadera zgubidana“, izjavio je u nedelju predsednik Aleksandar Vučić gostujući u „Hit tvitu“. Pre toga je, u aprilu, naveo da je pad investicija (i PDV-a) direktno vezan „za napad blokadera“: „Reč je o strahu ljudi, usporena je kompletna ekonomska aktivnost, i niko drugi nije odgovoran nego oni koji su pokušali da unište zemlju“. Slične navode mogli smo čuti i od Saše Stevanovića, državnog sekretara Ministarstva finansija, koji je – pesnički – dodao kako je „kapital plašljiva ptica“.
No, da li su ovu „pticu“ uplašile pištaljke demonstranata ili je posredi nešto širi problem? Iako ne tvrdimo da aktuelna politička kriza nije imala uticaja na strane direktne investicije (SDI), skrećemo pažnju na dve činjenice: pad SDI bio je prognoziran i pre nego što je nadstrešnica pala, a poređenje 2025. sa 2024. godinom – iako logično – nosi sa sobom i jedno veliko „ali“. Pregledali smo podatke Narodne banke Srbije (NBS), izveštaje Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i razgovarali sa profesorom Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predragom Bjelićem, koji za Tragač kaže da su najveći uzrok smanjenja SDI „globalne geoekonomske turbulencije“.
Kada se predsednik prvi put ove godine požalio kako demonstracije i blokade narušavaju ekonomsku stabilnost zemlje, statistički izveštaji za januar još nisu bili ni na vidiku. Predsednik je saopštio kako je – na osnovu 21 dana merenja – početak januara 2025. po pitanju SDI gori od onog iz 2024, a i od onog iz 2023. Kada se mesec završio, videli smo da jeste bio gori od januara 2024, ali ne i od januara 2023.
Međutim, koliko je fer ovakvo poređenje? U odgovoru na pitanje Blumberg Adrije, NBS navodi da priliv u prvom mesecu 2025. jeste opao, „pri čemu je važno istaći da je iznos priliva u januaru prethodne godine bio iznad uobičajenog proseka za taj period godine“. Ne samo da je prethodni januar bio natprosečan, već je i čitava godina bila rekordna. Predsednik Srbije se u decembru hvalio time da je „2024. godina najbolja godina za Srbiju po privlačenju stranih investicija“.
U tom svetlu, iako je logično porediti dve susedne godine, treba imati na umu „efekat visoke baze“, koji je lepo predstavljen u tekstu Nedeljnika o ovoj temi.
Pregledali smo izveštaje NBS o platnim bilansima za prvih pet meseci u 2025, pa ih poredili sa podacima za period od 2020. do 2024. godine. Januar, na primer, jeste bio znatno lošiji nego 2024, ali je i dalje bio bolji nego 2020, 2022. i 2023. godine. Detaljne podatke možete pogledati na ovom interaktivnom grafikonu:
Najveći problem uočava se u aprilu ove godine, kada je zabeležen neto odliv investicija. Ukupno gledano, tačno je da je u kontekstu SDI ovo, za sada, najgora od prethodnih šest godina. Iako deluje jednostavno (rečima bivšeg ministra Nebojše Stefanovića) povezati „neka lica sa nekim prostorima“ i „neka lica sa drugim licima“, pa zaključiti da je do pada došlo zbog blokada, jasno je da je pad bio predviđen i pre nego što je postojala bilo kakva naznaka da će do demonstracija doći.
U izveštaju MMF za Srbiju iz decembra 2024. predviđen je pad udela direktnih stranih investicija u BDP u 2025. i 2026. Pad neto priliva predviđen je i u prošlogodišnjem julskom izveštaju MMF-a, tri meseca pre pada nadstrešnice. U novom izveštaju, objavljenom ovog jula, konstatuje se pad direktnih stranih investicija uz napomenu da vlasti označavaju proteste kao vodeći uzrok pada. Dodaje se, međutim, da u obzir treba uzeti i druge faktore, poput globalnih neizvesnosti, kao i da je prognozirani pad (do 2030) „uglavnom uzrokovan kontinuiranim smanjenjem priliva u prerađivački sektor, kao i u druge sektore generalno“, te da „strukturne slabosti i dalje igraju važnu ulogu u odlukama stranih investitora“.
Na istoj stranici novog izveštaja (76) prikazane su razlike između Srbije i njenih regionalnih konkurenata u pogledu prepreka za ulaganja. Pozicija Srbije dobra je u kontekstu električne energije, poreskih stopa i obrazovanja radne snage, ali je lošija u domenu korupcije, radne regulative, političke stabilnosti i poreske administracije.
Kako bismo bolje razumeli koji su sve faktori uticali na pad SDI, i koliku ulogu blokade i protesti imaju u tome, obratili smo se Predragu Bjeliću, profesoru Ekonomskog fakulteta u Beogradu i ekspertu za međunarodnu trgovinu.
U odgovoru za Tragač, on navodi da su najveći uzrok smanjenja SDI globalne geoekonomske turbulencije. „Završena je faza ofšoringa kada je EU slala SDI u zemlje koje su joj blizu, gde je Srbija bila pogodna za investiranje. Takođe, troškovi u Srbiji su značajno poskupeli i to je razlog zašto neki od investitora odlaze. Blokade jesu učestvovale, ali u manjem procentu“, kaže Bjelić.
Sa ekspertima je o uzrocima pada SDI razgovarala i novinarka Nedeljnika, pa vam preporučujemo taj tekst za više detalja.
Stefan Janjić, FakeNews Tragač
