Ne, ne treba ležati na zemlji tokom grmljavine

„Lezite na zemlju i ugasite sve uređaje!“ piše Kurir u naslovu vesti, oslanjajući se na savete fizičara Gorana Marjanovića o zaštiti od udara groma. I premda se u tom istom naslovu postavlja pitanje: „Šta je mit, a šta činjenica kod udara groma?“, zaključak Tragača je da autor teksta svojim čitaocima ipak nudi instrukcije bliže zabludama nego naučno potkrepljenim informacijama.

Naime, nedavno je na fudbalskom stadionu u Loznici – tokom trajanja utakmice – došlo do udara groma. Tom prilikom jedan igrač je lakše povređen, dok je drugom bila potrebna reanimacija, a nekoliko dana kasnije je i preminuo. Koristeći udar groma na utakmici u Loznici kao povod za priču, Kurir je kontaktirao sa fizičarom Goranom Marjanovićem koji se u tekstu predstavlja i kao „specijalista za Tesline tehnologije i prirodne fenomene“. U jednom segmentu članka, novinar navodi sledeće:

„On (Marjanović prim.aut) savetuje poljoprivrednicima koje oluja zadesi na njivi da legnu na pod i od sebe odbace sve metalno oruđe kako bi smanjili rizik od udara groma“.

Relevantni izvori pokazuju da su vam, ipak, bolji izgledi da izbegnete udar groma ukoliko to ne učinite – odnosno ne legnete na zemlju. Ne samo da vas ovakav postupak ne može zaštititi, već vas može dovesti u još veću opasnost. Kako se navodi u tekstu na zvaničnoj veb-stranici američkog Nacionalnog meteorološkog servisa koji je pod okriljem Nacionalne okeanske i atmosferske administracije (NOAA), „ležanje na ravnoj površini povećava šanse da budete pogođeni potencijalno smrtonosnom strujom iz zemlje. Ako vas grmljavina zatekne napolju, nastavite da se krećete ka bezbednom skloništu“.

O ovoj temi razgovarali smo i sa fizičarom koji se bavi približavanjem i objašnjavanjem nauke široj javnosti, Slobodanom Bubnjevićem. On takođe navodi da nikako ne treba leći na zemlju u slučaju grmljavine. „To je potpuno pogrešan i opasan savet. To spada u osnovnu bezbednosnu kulturu, poput saveta da se ne treba sklanjati ispod visokog drveta ili dalekovoda, koja bi morala biti poznata svakom ko boravi na otvorenom. Pražnjenje završava u zemlji i čovek u ležećem položaju je u velikoj opasnosti da se nađe na putu kanala pražnjenja“.

Ono što je opravdana preporuka jeste uklanjanje „metalnog oruđa“ jer je metal dobar provodnik. U ovom kontekstu, Bubnjević ipak pojašnjava da „ako imate metalni predmet u džepu on nema nikakvog uticaja na munje, ali ako držite metalnu šipku iznad sebe tokom grmljavine možete biti meta neke munje“ .

Da li mobilni telefoni privlače gromove?

U naslovu teksta Kurira još se sugeriše i da u slučaju udara groma „pogasite sve uređaje“. Iako se u daljem tekstu navodi da su u pitanju „frižideri, zamrzivači i ostali uređaji s motorima“, valja skrenuti pažnju na mit koji govori o tome da tokom grmljavine treba ugasiti mobilne telefone. Tragač je već pisao o ovoj neosnovanoj preporuci, a naš sagovornik dodatno pojašnjava da „telefoni koriste signale u mikrotalasnom delu spektra, nikako ne interaguju sa atmosferom i nije uopšte jasno na čemu se zasniva ta zabluda da telefoni privlače udar groma“.

Vest su u istom ili sličnom obliku – uz Kurir – preneli i portali Republika, Pink, Mondo i ATVBL.

Napomena (18. avgust 2025): Portal Mondo je objavio ispravku vesti u skladu sa profesionalnim standardima.

Teodora Koledin, FakeNews Tragač