12.04.2024.Grmljavina, sevanje munja i udar groma, pored toga što predstavljaju atmosferske pojave koje možemo racionalno objasniti, pozivajući se na princip uzroka i posledice, deo su vekovne tradicije i folklora. Mitovi o grmljavini često su vezani za određeni praznik, a u našoj kulturi imaju i svog predstavnika. Sveti Ilija, poznatiji kao Ilija Gromovnik, svetac je kome su Srbi, nakon prelaska u hrišćanstvo, pripisali osobine boga Peruna. Tako možemo čuti narodno verovanje da zvuk grmljavine predstavlja zvonki kas njegovih kočija po nebu i oblacima. Međutim, pored priča koje se tiču tradicije i folklora, grmljavina i danas izaziva verovanja koja su opstala uprkos tome što su se pokazala kao neutemeljena. Jedno od njih je i ubeđenje da, dok grmi, moramo skloniti ili ugasiti mobilne telefone, za koje se veruje da privlače udar groma.
Portal Kurir, u članku posvećenom tome šta ne smemo činiti kada grmi, navodi da su stručnjaci podeljeni oko upotrebe telefona tokom grmljavine, ali „veliki broj njh kaže da je veliki rizik držati aparat pored sebe”. Premda ne preciziraju koji su to stručnjaci, niti navode istraživanja koja govore tome u prilog, nastavljaju da grade svoju tezu objašnjavajući da je mobilni telefon izvor elektromagnetnih talasa „koji stvaraju put za atmosferski elektricitet”. Na kraju, navode da je opasan „svaki vod u kojem se nalazi metal”. U sličnom maniru, portal Info-ks.net, citirajući saradnika Instituta za fiziku u Beogradu, dr Marka Vojinovića, ističe da „svi metalni predmeti potencijalno privlače grom” i da je „pametno otarasiti se metalnih predmeta koje imamo kod sebe, a u to spada i mobilni telefon”. Međutim, istraživanja su pokazala da stvari stoje drugačije.
Prema članku „Uticaj gromova na mobilne telefone“, posvećenom odnosu između atmosferskih (ne)prilika i mobilnih telefona, postoji mogućnost da mobilni telefon bude udaren gromom ali, čak i kad bi se to desilo, verovatno ne bi imalo nikakve veze s mobilnim telefonom, već s tim gde se nalazimo (na otvorenoj površini, na primer). Tekst ukazuje i da su bežični telefoni, koje koristimo u kućama tokom oluje, potpuno bezbedni, jer „ne postoji žica kojom električni napon može da putuje”. Na sajtu Univerziteta Merilend objavljen je članak koji potvrđuje ovaj podatak. Navodi se da do nezgode može doći ukoliko, umesto mobilnog telefona, koristimo fiksni, u zgradi koju udari grom. Međutim, mobilne telefone možemo upotrebljavati bez brige.
Još jedan od razloga zbog kog se mobilni telefoni često pogrešno povezuju s privlačenjem gromova, tiče se uverenja da je prisustvo metala posebno opasno dok traje vremenska nepogoda. Nacionalni hidrometeorološki zavod SAD ističe da „telefonski uređaji sadrže beznačajnu količinu metala u sebi”. Lažno uverenje da metal privlači udare groma ne tiče se samo mobilnih telefona, već i nakita, satova i drugih predmeta koji su delom sačinjeni od metala. Istraživanja pokazuju da prisustvo metala ne igra nikakvu ulogu prilikom udara groma. Prirodni objekti, koji u sebi sadrže minimalno metala ili ga uopšte i ne sadrže, kao što je drveće, meta su gromova i po nekoliko puta godišnje. Zato je i preporuka da se tokom oluje ne vodi računa o otklanjanju metala, već da se nađe sklonište. Metal „ne privlači udare groma, ali sprovodi struju”, tako da je savet da se udaljite od metalnih ograda i nadstrešnica koje mogu dovesti do nezgoda.
Besmisleno je tvrditi da ne postoji nikakva veza između elektronskih uređaja, metala i strujnih udara. Međutim, važno je precizirati uslove prilikom kojih može doći do nezgode. Poznavanje konteksta lišava nas pogrešnih uverenja, ali nas i oslobađa potencijalnih strahova do kojih mogu dovesti lažna verovanja. Možda treba verovati Epikuru da je poznavanje uzroka i posledica prvi korak ka oslobađanju od iracionalnih strahova.
Miloš Lazarević, FakeNews Tragač
