Da li je Bregzit bio prvi slučaj izlaska iz EU?

Kada je Bregzit i formalno nastupio, 31. januara 2020. godine, Evropska unija izgubila je 5,5% teritorije. Da li se EU tada prvi put u svojoj istoriji – smanjila? Ako strogo posmatramo entitet pod nazivom „Evropska unija“, odgovor je odričan: iz ovog saveza je prvog dana 2012. izašao mali Sent Bartelemi, promenivši svoj status u okviru Francuske Republike. Ako posmatramo šire, pa se osvrnemo i na Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ) koja je prethodila Uniji – odgovor je još odričniji.

Britanskih 5,5% nije zanemarljivo, ali preživeo je savez i daleko veće teritorijalne gubitke. Štaviše, u dva navrata je zbog smanjivanja na jugu i severu bivao prepolovljen. Kada je Alžir stekao nezavisnost od Francuske (1962), EEZ je izgubila pola svoje teritorije. U narednoj deceniji situacija na mapi se taman popravila, a onda Grenland biva taj koji napušta EEZ, „otkidajući“ i više od polovine njene tadašnje površine.

Kada se Danska priključivala savezu, pravo glasa na referendumu imali su i građani Farskih ostrva i Grenlanda. I jedni i drugi su većinski glasali protiv, ali su Farani ostali van, a Grenlanđani „uvučeni“ zajedno s ostatkom Danske. Kako to? Grenland nije imao isti stepen autonomije kao Farska ostrva, koja su mogla da odlučuju sama za sebe. Status najvećeg ostrva na svetu se u međuvremenu promenio, pa je u februaru 1982. organizovan zaseban referendum na kojem je Grenland zaokružio „naqqa”, tj. „ne“, što je dovelo do njegovog „iščlanjenja“ tri godine kasnije. Pomenimo i jedan interesantan paradoks: sentiment Grenlanđana prema evropskoj zajednici bio je bolji kada su iz nje istupali (53% protiv unije) nego kada su se u nju učlanili (71% protiv).

U toku svog relativno kratkog članstva, Grenland je od EEZ dobijao 10-25 miliona dolara godišnje, a novac je najvećim delom usmeravan na izgradnju infrastrukture i podsticanje obrazovanja. Dok su severnjaci jednim okom zadovoljno posmatrali nove puteve i škole, drugim su motrili obale, a tamo je bilo razloga za brigu: ribarski brodovi iz Zapadne Nemačke nesmetano su lovili u okolini Grenlanda, a oko kvota za ribarenje postojali su poprilične nesuglasice.

Bivši premijer Grenlanda Lars Emil Johansen napisao je u autorskom tekstu da vlada u Kopenhagenu nije bila zadovoljna zbog odluke o istupanju, ali ju je poštovala i pomogla u pregovorima koji su usledili. Taj proces trajao je duže nego što se predviđalo, delom i zbog toga što Rimskim ugovorom (1997) nije bilo predviđeno šta se dešava ukoliko neko želi da izađe iz zajednice. Taj „neko“ su do 1985. bile samo teritorije (Alžir, Grenland, Sen Pjer i Mikelon), a prvo potpuno iščlanjenje desilo se 2020.

Stefan Janjić, FakeNews Tragač