Da li migranti u EU dobijaju anonimne kartice s novcem koji mogu da troše kako hoće?

Pitanje iz naslova posmatraćemo kroz dva odvojena slučaja: kada tražioci azila dobijaju pretplaćene kartice tokom boravka u pojedinim zemljama Evropske unije, i kada dobijaju pretplaćene kartice koje finansira EU u zemljama van nje.

Prvi slučaj:

Jedan manji deterdžent za veš i kilogram mandarina. Otprilike toliko sebi na dnevnom nivou mogu da priušte tražioci azila u Francuskoj, ukoliko pre toga pristanu na ponuđen smeštaj i obroke. Ako ne dobiju prostor za život koji su potraživali od države, dnevni iznos po osobi se povećava sa 6,80 na 14,20 evra.

Tražioci azila nemaju mogućnost da novac koji im sleduje troše baš kako žele, a predviđeni su i izvesni uslovi koje moraju da ispune kako bi mogli ostvariti ovakvu pomoć. U slučaju Francuske, neophodno je da prihvate materijalne uslove koji su im ponuđeni od Francuske kancelarije za imigraciju i integraciju, da budu punoletni, da poseduju potvrdu o tražiocu azila, da prethodno podnesu zahtev za azil i da su im mesečna sredstva niža od francuskog minimalnog prihoda.

U Nemačkoj je od 2024. godine takođe počelo uvođenje kartica za tražioce azila, kako bi im se novac koji im sleduje prema Zakonu o naknadama za tražioce azila isplaćivao ovim putem, umesto posredstvom bankovnih računa ili u gotovini. Na zvaničnom portalu grada Minhena obrazloženo je da ova platna kartica onemogućuje transfere i direktna zaduženja. Stoga, ukoliko bi tražilac azila u ovom gradu hteo da plati svoj račun za telefon, morao bi najpre da obavesti upravu o ovoj nameri.  Kako je izvestio medij Dojče vele, Hamburg je bio prva nemačka pokrajina koja je testirala uvođenje tzv. socijalnih kartica, a punoletni tražioci azila na njima mogu dobiti 185 era. Prema dostupnim informacijama na portalu ovog grada, ona se može koristiti širom Nemačke, dok transferi, plaćanja karticama i podizanje gotovine u drugim zemljama EU i van nje nisu mogući.

Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) je u Grčkoj – uz finansijsku podršku EU i saradnju s grčkom vladom – sproveo ESTIA projekat u trajanju od sedam godina (2015-2021) tokom kojeg je tražiocima azila isplaćivana novčana pomoć posredstvom namenskih kartica. U izveštaju iz 2021. godine navedeno je da su „UNHCR i njegovi partneri redovno sprovodili provere kako bi se obezbedilo da novčanu pomoć nastave da primaju samo oni koji ispunjavaju uslove i koji se nalaze u Grčkoj“. Što se tiče novca koji su tražioi azila dobijali izveštaj objašnjava da su se „iznosi kretali od 75 evra za jednu osobu u državnom smeštaju gde je obezbeđena hrana, do 490 evra za porodicu od sedam ili više članova koja boravi u smeštaju gde hrana nije obezbeđena“.

Drugi slučaj:

Hrvatski portal za utvrđivanje činjenica Faktograf je 2019. pisao o dezinformaciji da migranti koji dolaze u Evropu nezakonito dobijaju bankovne kartice „napunjene“ novcem koji mogu trošiti po sopstvenom nahođenju. Na istu temu pisali su i portali za utvrđivanje činjenica Snoups i Afrika ček, koji skreću pažnju na tvrdnju da su UN, EU i Soroš, u partnerstvu sa Masterkardom, potrošili stotine miliona dolara obezbeđujući migrantima pretplaćene debitne kartice.

Pojedini veb-sajtovi naveli su i da evropski poreski obveznici nisu bili obavešteni da se njihovi porezi troše na pomoć ilegalnim imigrantima. Zaključak gorepomenutih portala jeste da saradnja Evropske unije s UNHCR nije imala veze s humanitarnom saradnjom koju je biznismen Džordž Soroš ostvarivao s kompanijom Masterkard.

Evropska komisija (EK) je zaista finansirala različite programe pomoći izbeglicama na teritoriji zemalja poput Turske, Jordana i Libana, a informacije o toj pomoći su javno dostupne na njihovom zvaničnom sajtu.

Na primer, EK je donirala značajan novac za obezbeđivanje materijalnih uslova tražiocima azila na području Turske kroz humanitarne programe ESSN i C-ESSN. Korisnici programa novčanu pomoć dobijaju putem „kartice crvenog polumeseca“ (tur. kizilaykart), a visina mesečne pomoći (ESSN) iznosi 750 turskih lira odnosno nešto više od 14 evra prema trenutnom kursu. Ni one nisu anonimne, a postupak za apliciranje obuhvata više koraka: proces registracije, dobijanje lične karte s identifikacionim brojem, registrovanje adrese boravišta i popunjavanje prijavnog formulara za sve članove domaćinstva.

Teodora Koledin, FakeNews Tragač