Da li članstvo u EU podrazumeva pristupanje NATO-u?

Među određenim brojem građana Srbije uvrežen mišljenje da bi naša zemlja – ulaskom u Evropsku uniju – bila obavezana da se priključi i Organizaciji Severnoatlantskog sporazuma (NATO). Međutim, radi se o dva zasebna entiteta čije je preklapanje država članica značajno, ali ne i potpuno.

U publikaciji Ministarstva za evropske integracije u vezi s mitovima o EU pojašnjava se da, prema osnivačkim ugovorima EU, članstvo u Uniji nije uslovljeno članstvom u NATO:

„ЕU nije vojni savez, međutim, njeni osnivački ugovori sadrže odredbe o zajedničkoj bezbednosnoj politici koja nije vezana, određena i podređena pravnim okvirima na osnovu kojih funkcioniše NATO“

Evropska unija trenutno broji 27 zemalja članica, a NATO 32, od kojih četiri nisu članice EU – Kanada, Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Američke Države i Turska. Prve tri države su takođe i potpisnice Severnoatlantskog sporazuma iz 1949. godine, odnosno jedne od 12 osnivačica NATO-a. Od 27 zemalja koje čine EU, četiri se nisu priključile NATO-u ni pre, a ni nakon pristupanja Uniji: Austrija, Irska, Malta i Kipar. Osvrnućemo se i na razloge koji stoje iza toga, a koji su specifični za svaku državu ponaosob.

Austrija

Predstavnici Savezničkih sila iz Drugog svetskog rata su 1955. godine potpisali sporazum kojim je Austriji dodeljena nezavisnost, a države potpisnice su od nje zahtevale da proglasi trajnu neutralnost. Austrijski parlament ovo i jeste učinio kada je u oktobru 1955. usvojio Savezni ustavni zakon o neutralnosti. U tački dva prvog člana Zakona jasno je naznačeno da se „Austrija u budućnosti neće pridruživati nijednom vojnom savezu“ kao i da „neće dozvoliti uspostavljanje vojnih baza stranih država na svojoj teritoriji“.

Ministarka odbrane Klaudija Taner je 2022. godine za Politiko precizirala da ne postoje planovi za promenu austrijske politike neutralnosti.

Irska

Rukovodiocima ove evropske države je 1949. godine takođe pristigao poziv za potpisivanje Severnoatlantskog sporazuma. U tadašnjem zapisniku sa sednice Kabineta stoji da bi „svaki vojni savez sa državom koja je odgovorna za neprirodnu podelu Irske“ (Velikom Britanijom) bio „potpuno neprihvatljiv za irski narod“.

Za razliku od Austrije, stav Irske o neutralnosti nije zakonodavno uređen. Važno je i napomenuti da irski aerodrom Šenon predstavlja važnu tranzitnu tačku za američku vojsku i njene operacije na Bliskom istoku.

Malta

Da će se Malta pridržavati tzv. politike nesvrstanosti i odbijati učešće u bilo kom vojnom savezu precizirano je ustavom ove mediteranske zemlje. Politiko prenosi informaciju da je anketa objavljena neposredno pre ruske invazije pokazala da je 63% malteškog stanovništva za to da se ovaj stav zadrži.

Kipar

Usled višedecenijskog konflikta s Turskom, Kipar je jedina država članica EU koja nije članica NATO-a, niti njihovog programa „Partnerstvo za mir“ (engl. Partnership for Peace, PfP). Prema članu 10 Severnoatlantskog sporazuma, odluke o pristupanju novih zemalja zajednički donose sve postojeće članice, što podrazumeva da bi Turska morala da bude saglasna s učlanjenjem Kipra kako bi do toga uopšte došlo.

Ipak, treba naglasiti da se na Kipru nalaze i dve suverene britanske teritorije – Akrotiri i Dekelija – koje su ostale pod britanskom jurisdikcijom nakon što je 1960. nastala nezavisna republika Kipar. Na ovim teritorijama nalaze se vojne baze Velike Britanije, pa samim tim i NATO-a.

Za razliku od Kipra, Austrija, Irska i Malta učestvuju u programu NATO-a „Partnerstvo za mir“.  Reč je o inicijativi uspostavljenoj 1994. s ciljem „razvijanja individualnog odnosa“ s alijansom, uz mogućnost određivanja sopstvenih prioriteta za saradnju. Učešće u ovom programu nije isto što i članstvo u NATO-u. Srbija je takođe država učesnica od 14. decembra 2006. godine. Početkom oktobra 2008. godine su Republika Srbija i NATO zaključili Sporazum o bezbednosti, koji je ratifikovan u skupštini u leto 2011. godine, a misija Republike Srbije pri NATO-u otvorena je krajem 2009. godine. Nedugo potom pokrenut je postupak za izradu Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP), a procedura usvajanja drugog ciklusa IPAP-a između Srbije i NATO-a završena je 7. novembra 2019. godine.

Teodora Koledin, FakeNews Tragač