Da li je Rusija veći trgovinski partner Srbije od Evropske unije?

Radio-televizija Srbije je na svom portalu 2013. godine prenela informaciju da je Rusija „najveći srpski spoljnotrgovinski partner“. Radi se o podatku relativno jednostavnom za proveru: potrebno je pronaći zvanične izveštaje Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o spoljnoj trgovini za 2012. godinu, te potražiti tabele u kojima je ukupan uvoz i izvoz razvrstan po zemljama.

Tabele RZS-a pokazuju da je izvoz u Rusku Federaciju za posmatranu godinu iznosio 867,1 miliona američkih dolara. Evidentiran je i znatno veći uvoz, u iznosu od 2.078,6 miliona dolara. Na osnovu tih podataka možemo izračunati koliki je bio obim ukupne trgovine (engl. total trade). Kada saberemo uvoz i izvoz, dobijamo ukupnu razmenu u iznosu od 2.945,7 miliona dolara. Na isti način (sabiranjem izvoza i uvoza) američki Biro za popis stanovništva određuje najveće spoljnotrgovinske partnere Sjedinjenih Američkih Država.

Da bismo stekli širu sliku, isto ćemo učiniti i za trgovinu ostvarenu s dvema članicama Evropske unije – Nemačkom i Italijom. U 2012. godini smo iz Nemačke zabeležili uvoz od 2.066,3 miliona dolara i izvoz od 1.315,7 miliona dolara, pa je ukupna trgovina dostigla 3.382 miliona dolara. U slučaju Italije bila je nešto manja, sa 3.041,5 miliona dolara.

Ono što je ispravno konstatovati, ukoliko posmatramo države sveta pojedinačno, jeste da je Srbija 2012. godine najviše uvozila iz Rusije. Ali to ne znači da nam je Rusija bila najveći spoljnotrgovinski partner. Pored toga, razmena koju je naša država ostvarila s Rusijom neuporedivo je manja od one koju je ostvarila s Evropskom unijom, budući da su zemlje EU činile više od polovine ukupne razmene.

Vratićemo se u sadašnjost i razmotriti aktuelniju statistiku. Prema saopštenju o spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni RZS-a za decembar prethodne godine, zemlje EU činile su 58,3 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije. U 2025. godini uvoz iz Rusije iznosio je 1.417,1 miliona dolara, a izvoz 851,6 miliona. Poređenja radi, više smo izvezli u zemlje EU poput Nemačke (5.736,9), Italije (2.551,8), Mađarske (1.729,9) i drugih. A iz sledećih zemalja Unije smo više uvezli nego iz Rusije: Nemačke (5.529,2), Italije (3.110,3), Mađarske (2.130,4), Rumunije (1.490,6) i Poljske (1.691,7). Ne treba prevideti ni činjenicu da je u ovom trenutku spoljna trgovina sa Kinom mnogo veća nego sa Rusijom. Iako je iz ove azijske zemlje 2025. ostvaren najveći uvoz u Srbiju (7.271,1), ukupna razmena i dalje je manjeg obima naspram one sa Evropskom unijom u celini.

Osnivač Srpske narodne partije i aktuelni ministar bez portfelja Nenad Popović je 2015. godine tvrdio kako postoje velike šanse da „u dogledno vreme“ izvoz u Rusiju dostigne nivo izvoza u Italiju i Nemačku. U autorskom tekstu naveo je i da će „značaj Rusije za srpsku ekonomiju vremenom samo rasti“.  Međutim, na osnovu najnovije statistike iznete u prethodnom segmentu analize, jasno je da se Popovićevo predviđanje ipak nije ostvarilo. Štaviše, možemo konstatovati i da se dogodilo suprotno jer je izvoz u Rusiju bio nešto manji 2025. nego 2012. godine, posmatrano u milionima dolara.

Na duboko ukorenjenu i pogrešnu percepciju dela građana Srbije o većoj ekonomskoj saradnji sa Rusijom nego sa EU ukazao je i medij Dojče vele 2021. godine. Govoreći o spinovanju domaćeg portala Sputnjik (regionalne ispostave ruske državne medijske kuće Sputnjik), novinar Tomas Braj naveo je da „većina stanovništva u Srbiji misli da su Rusija i Kina najvažniji ekonomski partneri Srbije“. Braj problematizuje to što brojne srpske redakcije jednostrane sadržaje Sputnjika – koji sugerišu da Srbija od EU i Sjedinjenih Država može očekivati samo loše stvari – preuzimaju „jedan na jedan, bez bilo kakvog kontekstualizovanja“.

Teodora Koledin, FakeNews Tragač