15.04.2026.U proteklih godinu dana su se na pojedinim domaćim portalima relativno često mogle uočiti vesti koje govore o porastu nezaposlenosti u pojedinim državama Evropske unije. Nisu bili izuzetak senzacionalistički formulisani naslovi poput „Pakao u Austriji: Obećana zemlja Srba se raspada – nastupila katastrofa nezamislivih razmera“ ili „Češka na raskršću: Nezaposlenost raste, a nova vlast još čeka svoj trenutak“. S druge strane, podatke o stopi (ne)zaposlenosti u Srbiji neki od najčitanijih medija prenosili su na sledeći način: „Nezaposlenost u Srbiji dostigla istorijski minimum“ ili „Siniša Mali objavio nove fantastične vesti: Stopa zaposlenosti raste!“.
Iako sami podaci ne moraju nužno biti netačni, jednostrano i simplifikovano medijsko izveštavanje može nas navesti na pogrešan zaključak da je problem nezaposlenosti zastupljeniji u Evropskoj uniji nego kod nas. U nastavku analize ukrstili smo relevantne statističke podatke koji su nam pokazali da to nije slučaj.
Podaci o radnoj snazi u našoj državi mogu se pronaći na zvaničnom veb-sajtu Republičkog zavoda za statistiku. Prema Anketi o radnoj snazi za prethodnu, 2025. godinu, stopa zaposlenosti u Republici Srbiji iznosila je 51,2%, a nezaposlenosti 8,7%. Odnosno, u poređenju sa 2024. godinom, primetno je blago povećanje stope nezaposlenosti za 0,1 procentni poen.
S druge strane, Evropska unija može se pohvaliti nižom stopom nezaposlenosti na osnovu proseka svojih država članica. Ona je tokom 2025. godine iznosila 6,0%, da bi se smanjila na 5,9% u decembru iste godine. Potom je u januaru 2026. došlo do dodatnog pada (5,8%).
U poređenju sa Srbijom, nižu stopu nezaposlenosti u posmatranom periodu zabeležile su sledeće zemlje: Belgija, Bugarska, Češka, Danska, Nemačka, Estonija, Irska, Francuska, Hrvatska, Italija, Kipar, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Mađarska, Malta, Holandija, Austrija, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovenija i Slovačka. Možda je praktičnije to formulisati na sledeći način: nešto veći udeo nezaposlenih osoba uočili smo u samo četiri zemlje EU – Grčkoj, Španiji, Finskoj i Švedskoj.
U Austriji je, na primer, ova stopa iznosila 5,7% za prethodnu godinu (sa primetnim povećanjem od 0,5 procentnih poena u odnosu na 2024). Znatno niža stopa (3,2%) evidentirana je u Češkoj za decembar 2025. Uprkos povećanju broja nezaposlenih lica u pomenutim državama, a na osnovu predstavljenih podataka, može se zaključiti da je situacija statistički i dalje povoljnija u „paklu u Austriji“ i „Češkoj na raskršću“ nego što je u Srbiji.
Ministarka za rad i zapošljavanje Milica Đurđević Stamenkovski je krajem prošle godine izjavila da je stopa nezaposlenosti u Srbiji – koja je u trećem kvartalu 2025. iznosila 8,2 odsto – bila na „rekordno niskom nivou“. Međutim, isti procenat već je zabeležen u drugom kvartalu 2024. godine, dok je u trećem bio još i niži (8,1%).
U vezi s tim, RZS je za drugi kvartal 2020. godine takođe evidentirao stopu nezaposlenosti od 7,3%, čime su se svojevremeno pohvalili mnogi državni zvaničnici. Bivša premijerka Ana Brnabić konstatovala je i da će „Srbija do kraja godine, kada je reč o nezaposlenosti, pobediti mnoge zemlje EU“. Do ovoga nije došlo, s obzirom na to da je u većini zemalja članica ipak registrovana niža stopa nezaposlenosti od 9%, koliko je na kraju iznosila za Srbiju u ovoj pandemijskoj godini. Kako je glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević tada obrazložio za portal Istinomer, do značajnog smanjenja u drugom kvartalu došlo je „samo zato što je manje ljudi tražilo posao“, odnosno usled smanjenja zaposlenosti i nezaposlenosti na račun povećanja neaktivnog stanovništva.
Teodora Koledin, FakeNews Tragač
