Da li zevamo zbog nedostatka kiseonika?

Dugačko predavanje na fakultetu tokom kog profesor jednostavno ne prestaje da priča; dva sata dug sastanak kom morate prisustvovati ali na njemu nećete progovoriti ni reč; dosadan dan na poslu i poslednji trenuci pred spavanje. Sve ove situacije imaju jednu zajedničku stvar – postoji dobra šansa da ćete tokom njih zevnuti. Čovek u proseku zeva oko 20 puta tokom dana, a i isto čine i brojne životinje. Dugo smo verovali da zevamo zbog nedostatka kiseonika, međutim u pitanju je mit. Ipak, konkretan odgovor na pitanje zbog čega izvodimo ovu naizgled banalnu radnju još uvek nemamo.

No, pođimo od naslova našeg teksta. Zevanje se i dalje u medijima i na društvenim mrežama ponekad objašnjava kao vapaj našeg tela za kiseonikom. Recimo, jedna fitnes influenserka na Instagramu poručuje: „Zevanje dok vežbaš? Nisi lenj – tvoje telo traži pomoć!“, a potom kao prvi razlog za zevanje tokom treninga navodi nedostatak kiseonika.

Da zevanje nema veze sa manjkom kiseonika u krvi otkriveno je još 1987. godine u studiji naučnika sa Departmana za psihologiju na Univerzitetu Merilend u Baltimoru. Istraživači su u jednoj od hipoteza pretpostavili da ukoliko manjak kiseonika u krvi utiče na zevanje onda bi udisanje stoprocentnog kiseonika trebalo da spreči zevanje. Eksperimenti su sprovedeni na brucošima Univerziteta, a njihovi rezultati pokazali su da udisanje kiseonika nije imalo uticaj na zevanje.

Dodatno, u okviru iste studije otkriveno je i da li fizičke vežbe koje udvostručuju brzinu disanja takođe nemaju nikakav efekat na zevanje. Autori studije zaključuju kako njihovi eksperimenti sugerišu „da zevanje ne služi primarnoj respiratornoj funkciji, te da zevanje i disanje pokreću različita unutrašnja stanja i da ih kontrolišu odvojeni mehanizmi“.

I modernije studije potvrđuju da – iako je studija iz 1987. godine imala određene metodološke manjkavosti – ovo istraživanje i dalje predstavlja najrelevantniji dokaz da zevanje nema veze sa nivoom kiseonika u krvi. Zbog čega onda zevamo? Ovo pitanje, za sad, nema konačan naučni odgovor, ali postoje različite teorije o uzroku zevanja. Jedno od najčešćih objašnjenja jeste da se radi o mehanizmu putem kog se reguliše temperatura mozga, odnosno o takozvanom hlađenju mozga.

Zbornik naučnih radova o zevanju iz 2010. godine osim ove pruža i brojne druge hipoteze. Zevanje se, naravno, vezuje za ritam odlaska na spavanje i buđenja, i dokazano je da je mehanizam zevanja povezan sa delovima mozga koji regulišu kada smo pospani. Takođe, utvrđeno je da do zevanja dolazi u trenucima kada je naša budnost smanjena, ali nije sasvim jasno da li ono ima uticaj na povećavanje budnosti. Zna se i da „zarazno zevanje“ zaista postoji, i to ne samo kod ljudi, već kod i kod pojedinih primata. Ono čak može predstavljati svojevrsan evolutivni trag koji svedoči o tome kako su se razvijale naše socijalne sposobnosti. To što imamo nagon da i sami zevnemo kada vidimo nekog kako zeva možda je refleks koji se prenosi „s kolena na koleno“ još od naših najdaljih predaka.

Ivan Subotić, FakeNews Tragač