Da li živi pesak može da nas proguta?

Čega se prvo setite kada pomislite na živi pesak? Verovatno vam padne na pamet scena iz nekog akcionog filma čiji se deo odvija u šumi ili džungli. Živi pesak pojavljuje se u brojnim filmovima pogotovo polovinom prošlog veka, ali ga nisu zaobišli ni moderniji klasici poput pretposlednjeg filma iz serijala o avanturisti Indijani Džounsu (2008). Dobar deo ovih filmova živi pesak prikazuje kao pretnju po život protagonista, a u nekima od njih pojedini likovi čak i umiru u živom pesku tako što ih on jednostavno proguta. Međutim, živi pesak ne ubija ljude. Barem ne na način prikazan u filmovima i ni izbliza toliko često, koliko se ovaj motiv javlja u kinematografiji.

Uzmimo za primer već pomenuti serijal filmova o Indijani Džounsu. U filmu Kraljevstvo kristalne lobanje Indi i Merion bivaju zarobljeni u živom pesku. Indi saznaje od Merion da imaju sina Henrija u trenucima dok on traži način da ih spase. Henri se vraća sa dugačkom zmijom i izbavlja majku, a potom i oca koji se inače plaši jedino zmija. Međutim, ono što je bitno za našu priču je da Indi tone u živi pesak gotovo do grla, što je skoro nemoguće u stvarnosti. Istini za volju, ovo je minorna greška u odnosu na filmove u kojima likovi umiru daveći se u živom pesku. Neki od njih su, recimo, adaptacija romana Artura Konana Dojla o detektivu Šerloku Holmsu, Baskervilski pas (1983) ili moderni triler nazvan, jednostavno, Živi pesak (2023).

Živi pesak je mešavina vode, peska i gline. Ovakav pesak može se pronaći u blizini reka, močvara ili na plažama. Kada se forma živog peska poremeti – tako što upadnete u nju – smeša se iz rastresitog sloja peska na površini transformiše u gustu tečnost. Ako se koprcate, pogoršavate stvari i tonete u živi pesak. Ovo uopšte nije naivno, s obzirom na to da je za izvlačenje jedne noge iz živog peska potrebna sila dovoljna da se podigne auto srednje veličine, piše na sajtu enciklopedije Britanika (eng. Britannica).

Međutim, situacija upadanja u živi pesak definitivno nije ni toliko dramatična kako je to prikazano u filmovima. Pozivajući se na studiju iz naučnog časopisa Nejčer (eng. Nature) portal Lajv Sajens (eng. LiveScience) piše: „Umesto da budu usisane do kraja, žrtve živog peska će plutati kada dođu do dubine oko struka“. U pomenutoj studiji naučnici su izveli jednostavan test sa živim peskom i kuglama različite gustine. Zaključak je bio da kugla od aluminijuma, čija je gustina jednaka gustini ljudskog tela, ne može potonuti u živi pesak iz prostog razloga što ima manju gustinu od samog živog peska.

Dakle, ako se slučajno nađete u situaciji da upadnete u živi pesak – što je izuzetno malo verovatno koliko god da se puta ona desi u filmovima – smirite se i potražite pomoć. Pretnju po život vam suštinski ne predstavlja sam živi pesak, već eventualno plima, ako se nalazite u blizini mora jer se u narasloj vodi možete udaviti.

Ivan Subotić, FakeNews Tragač