Da li je Njutnu čuvena jabuka pala na glavu?

Pre više od pet godina Tragač je objavio jedan tekst o manipulacijama statistikom. Budući da je naslov glasio „Njutnov mozak i moždani udar“, nametnulo se kao zgodno rešenje da na ilustraciji prikažemo upravo Njutna. Ali kako staviti do znanja da je na crtežu baš Isak? Kao što bismo Tesli dodali golubicu ili sijalicu, Mariji Kiri otrovnozelenu epruvetu, a Ajnštajnu naelektrisanu frizuru, tako bismo i Isaku iznad glave docrtali jabuku, spremnu da ga zvekne i inspiriše u isti mah. Tako smo i učinili. Ta čuvena jabuka je, međutim, po svoj prilici pala direktno na travu, a ne na glavu.

U Njutnovim zapisima nema ni traga anegdoti o jabuci koja pada i navodi na razmišljanje o sili teže. Do te priče dolazimo posredno, preko biografa Vilijama Stuklija, koji navodi da mu je 1726. Isak prepričao događaj od šezdesetak godina ranije. Slavni naučnik se 1666. zbog bubonske kuge povukao iz Kembridža u svoje rodno mesto – Vulstrop Mejnor. Tamo se, gledajući „u kontemplativnom stanju“ kako plod jabuke pada sa grane, zapitao čime to zemlja privlači plod.

Dakle, za formulisanje univerzalnog zakona gravitacije nije bilo potrebno da jabuka padne na glavu: dovoljno je bilo da padne. Komični dodatak nastao je i raširio se zahvaljujući ilustracijama – piše Patricija Fara, profesorka istorije sa Kembrdiža. Kada su karikaturisti prikazivali ovu scenu, bilo im je (što je sasvim razumljivo) zabavnije da nacrtaju Njutna pod stablom, nego „u kontemplativnom stanju“. Ako tome dodamo i šaljiv zaključak da je mudra glava „proradila“ upravo zato što je udarena, jasno je zbog čega je neutemeljena teorija s lakoćom prihvaćena.

Ideja da ovako veliko otkriće možemo vezati za konkretno mesto, a u tom mestu za konkretno stablo, navela je veliki broj radoznalih pojedinaca da se zapitaju da li je to drvo i dalje u životu. Deluje da jeste: Ričard Kising sa Univerziteta u Jorku proveo je godine istražujući raspoložive zapise o Njutnovom imanju s pripadajućim crtežima. Sve ga je usmeravalo ka stablu koje i dan-danas rađa.

Njutnu verovatno na pamet nije palo da će najvažniji momenat njegovog života biti predstavljan šaljivo, uz čvorugu, zvezdice oko glave, ptičice, ošamućeni pogled… A to je tek početak: šta bi tek rekao na „Peščanik“ Danila Kiša u kom protagonista iznosi tezu da je univerzalni zakon gravitacije nastao zahvaljujući… probavnom traktu?

„Sklon sam da poverujem da je Njutn svoj zakon o Zemljinoj teži otkrio pomoću izmeta: čučeći u travi, pod jabukom, predveče, kada su zasjale prve zvezde, skriven tamom od indiskretnih očiju (…) Njutn je, dakle, osetio kako mu izmet kliznu iz uzbuđenih creva… (…) Sinulo je najednom u njegovoj svesti da Zemljina gravitaciona sila daje svim telima isto ubrzanje od 981 cm/sek² , pa čak i govnetu. (…) On je doživeo i jedno užasno ponižavajuće saznanje: da je taj po istoriju čovečanstva tako bitan i dalekosežan zakon otkrio na slobodnom padu svog sopstvenog izmeta, čučeći, jedne večeri, pod jabukom…“

Da pokojni Isak ovo može da pročita, verovatno bi rekao „Vratite mi onaj prikaz s čvorugom i zvezdicama, sve mu je oprošteno“. Zato ni mi nećemo dirati ilustraciju starog Tragačevog teksta, ali ćemo – možete to već sada proveriti – objavi dodati jednu fusnotu.

Stefan Janjić, FakeNews Tragač