Njutnov mozak i moždani udar: pet formi manipulisanja brojevima u medijima

Prošlo je čak 67 godina od kako je Darel Haf napisao prvo izdanje bestselera „Kako da lažemo uz pomoć statistike“. Iako je ova knjiga napisana sa ciljem da nam ukaže na potrebu za što preciznijim i nepristrasnijim prikazivanjem podataka, gotovo sedam decenija kasnije izgleda kao da su mediji, političari i razni aktivisti iskoristili ovu knjigu kao svojevrsni priručnik za laganje uz pomoć brojeva. Uprkos čuvenom aforizmu prema kojem postoje tri vrste laži – laž, besramna laž i statistika – nije statistika ta koja nas laže, već oni koji se služe različitim metodama manipulisanja brojevima kako bi nas ubedili u nešto što nema veze sa istinom.

Koliko puta ste imali priliku da pročitate u medijima da je koeficijent inteligencije Isaka Njutna iznosio 190, da zagađenje vazduha u Evropi godišnje ubije više od 300.000 ljudi ili da prosečan čovek koristi samo 10% mozga? U pitanju su brojevi u koje ćemo lako poverovati i rado ih prepričavati, naročito ukoliko smo zadivljeni Njutnovim postignućima i zabrinuti za opstanak planete. Međutim, ukoliko vam kažem da je prvi test inteligencije kreiran 1905. godine, čak 178 godina nakon smrti Isaka Njutna – da li ćete se zapitati kako i čime su mu izmerili koeficijent inteligencije od tačno 190? Takođe, za razliku od broja ljudi preminulih u saobraćajnim nezgodama ili od posledica davljenja i utapanja, mi nemamo mogućnost tačne procene broja ljudi koji preminu usled različitih faktora koji ne dovode neposredno do smrtnih ishoda. Iako je neosporno da je Njutn bio izuzetno inteligentan, kao i da je zagađenje vazduha štetno za naše zdravlje, isto tako je neosporno da ni jedno ni drugo ne možemo precizno da izmerimo i prikažemo brojevima.

Ponekad novinari, da bi tekst bio čitljiviji, spajaju različite kategorije u jednu veću, a ponekad to rade pretenciozno da bi nas ubedili u ono što nije istina. Tako bi nekoga mogao da obraduje naslov u Politici da je prema sprovedenom istraživanju Demostata u Beogradu „većina opredeljenih birača za opoziciju“. Međutim, ukoliko odemo na sajt Demostata shvatićemo da je novinar Politike u opoziciju ubrojao i koalicione partnere SNS-a, kao i stranke koje su ideološki veoma bliske vladajućoj stranci. U opoziciju je čak ubrojano i 10% glasova koji odlaze na opozicione stranke za koje postoji jasna procena da neće preći cenzus. Drugim rečima, u opoziciju je ubrojano sve što nije SNS, koji podržava čak 46% opredeljenih birača na teritoriji Beograda. Ukoliko bi podaci bili prikazani realno, bez spajanja veoma različitih kategorija u jednu veliku, složili bismo se da su šanse za promenu vlasti u Beogradu manje nego što naslov sugeriše.

Osim sumiranjem kategorija u jednu veću, brojevima možemo da manipulišemo i u obrnutom smeru, tako što ćemo određene kategorije razbijati na niz manjih potkategorija. Zamislimo da je novinar dobio zadatak da piše o moždanom udaru i da želi da taj tekst bude što čitaniji, a možda i da bude izabran za naslovnu stranu. Teško da će se to postići ukoliko se navede da je reč o petom po redu uzročniku smrti. Međutim, ukoliko druge uzročnike smrtnosti poput kancera ili kardiovaskularnih bolesti razložite na niz manjih kategorija, lako možete da prikažete informaciju da je moždani udar prvi uzročnik smrti na svetu. Ukoliko prikažete pojedinačno smrtnosti od kancera dojke, pluća, pankreasa, kože, vrlo je verovatno da će takvo raščlanjavanje dovesti do toga da će se moždani udar popeti na listi uzročnika smrtnosti, a da će taj tekst, manipulativno potkrepljen brojevima, imati daleko više čitalaca.

Moj brat i ja imamo istu majku i oca i rođeni smo iz dve odvojene trudnoće. Kada bismo konsultovali jedan domaći portal, dobili bismo informaciju da sa bratom delim 50% DNK. Sa druge strane, ukoliko bismo konsultovali drugi portal, dobili bismo informaciju da DNK delimo i sa drugim vrstama, i to 98% sa šimpanzama, 75% sa miševima i 50% sa bananama. Iako ponekad zaista pomislim da je moj brat sličniji šimpanzi nego meni, zaista je gotovo besmisleno verovati da sa njima deli veći procenat DNK nego sa mnom. Kako je uopšte moguće da verujemo da sa siblingom i bananom delimo jednak procenat DNK? Sve prethodno navedene informacije su nebrojano puta potvrđene u istraživanjima, a razlika je u tome što se misli o dva različita koncepta kada se govori o DNK u ova dva različita konteksta. Koncept DNK ima u slučaju ove dve vrste poređenja potpuno različito značenje, tako da mislimo na potpuno različite stvari kada govorimo o deljenju genetskog materijala sa srodnicima i o sličnostima naše DNK sa DNK drugih vrsta. Ipak, u medijima su koncepti često nedovoljno ili pogrešno definisani, vrlo nevešto prepisani ili prevedeni i još češće izjednačeni sa nekim drugim nimalo sličnim konceptima.

Kako biste doživeli informacije da se 98,6% osoba zaraženih koronavirusom oporavi i da od koronavirusa premine čak 140 na svakih 10.000 zaraženih osoba? Trebalo bi da ste ih potpuno isto doživeli, jer je reč o potpuno istim vrednostima predstavljenim na različite načine. Međutim, bez obzira na to što je reč o dve identične informacije, mi smo skloni da ih različito percipiramo u zavisnosti od toga da li su prikazane tako da govore o oporavljenima ili o preminulima. Različit okvir formulisanja iste informacije će pobuditi kod čitalaca različit stepen zabrinutosti za sebe i ljude oko sebe, ali i različit stepen zainteresovanosti za tekst. Osim toga, istraživanja pokazuju da ćemo biti skloni da donesemo različite odluke u kontekstu istih informacija, koje imaju različit okvir prezentovanja.

Za FakeNews Tragač,
Milica Lazić

 

Milica Lazić je doktorka psiholoških nauka i naučna saradnica na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. U svom istraživačkom radu bavi se subjektivnim blagostanjem i psihološkom rezilijentnošću, naročito u kontekstu aktuelnih i negativnih iskustava iz perioda odrastanja. Osnivačica je Psihološkog centra za mentalno zdravlje u zajednici “MentalHub”.

Tekst je nastao u okviru regionalnog projekta “Snažni: Inicijativa civilnog društva za reafirmaciju slobode medija i suzbijanje dezinformacija, propagande i govora mržnje na Zapadnom Balkanu i u Turskoj“, uz finansijsku podršku Evropske unije i kofinansiran je sredstvima Ambasade Savezne Republičke Nemačke. Za njegov sadržaj isključivo su odgovorni autori. Sadržaj ne odražava nužno stavove Evropske unije i Ambasade Nemačke.

Ukratko

TOP 5 – LOKACIJA MANIPULACIJA
Fakenews tragac logo

Sumnjate u vest koju ste pročitali?

Pošaljite nam je. Proverićemo.

Sitemap