08.06.2021.Ovo je nešto što već dugo želim da izgovorim. Danas mi je drago što mogu da objavim istinski istorijsko otkriće u našoj borbi protiv kineskog virusa, koje će spasiti bezbroj života, rekao je Donald Tramp na konferenciji održanoj u Beloj kući u avgustu prošle godine. U objavljivanju istorijskog otkrića pridružio mu se i dr Stiven Han, direktor američke Uprave za hranu i lekove, koji je naveo da je sprovedeno istraživanje u kom je pokazano da eksperimentalna terapija konvalescentnom plazmom smanjuje smrtnost usled koronavirusa za čak 35%. U pitanju je tretman u kom se za lečenje novozaraženih koristi krvna plazma bogata antitelima, dobijena od ljudi koji su se oporavili od koronavirusa. U nastavku izlaganja dr Han tvrdi da bi čak 35 od 100 pacijenata zaraženih koronavirusom bilo spaseno korišćenjem terapije konvalescentnom plazmom.
Na ovu izjavu direktora američke Uprave za hranu i lekove odreagovali su mnogi, između ostalih i istraživači sa klinike Mejo iz Ročestera, autori istraživanja na koje se dr Han poziva. Osim što studija nije zadovoljila osnovne metodološke kriterijume kliničkog kontrolisanog ispitivanja, nije prošla proces recenzije i nije prethodno bila objavljena u naučnom časopisu, ova studija – prema rečima istraživača koji su je sproveli – ni izbliza nije govorila o tolikoj uspešnosti terapije, koju su naveli Tramp i Han.
Autori istraživanja tvrde da podatak o „35 od 100“ nije prethodno spomenut ni u službenom pismu, niti u dopisu od 17 strana koje su napisali naučnici Uprave za hranu i lekove. Da je reč o gruboj statističkoj grešci ukazali su i direktor Centra za farmaceutsku politiku sa Univerziteta u Pitsburgu, kao i dr Robert Kalif, direktor Uprave za hranu i lekove za vreme predsedničkog mandata Baraka Obame. Dr Kalif je na Tviteru pozvao svog naslednika na poziciji direktora Uprave za hranu i lekove da objavi grešku, navodeći da je ona nastala zbog elementarnog nerazumevanja razlike između relativnog i apsolutnog efekta.
U veoma kratkom opisu nalaza pogrešno predstavljenog istraživanja stoji da je nakon sedam dana od postavljanja dijagnoze koronavirusa umrlo 8,7% ispitanika koji su u prva tri dana od postavljanja dijagnoze bili tretirani terapijom konvalescentnom plazmom, u poređenju sa smrtnošću od 11,9% u slučaju pacijenata koji su istu terapiju primili nekoliko dana kasnije. Nakon perioda praćenja od 30 dana, stopa smrtnosti je bila 21,6 odnosno 26,7% u zavisnosti od perioda kada je terapija konvalescentnom plazmom primljena.
Dr Kalif je bio u pravu: dr Stiven Han je pokazao elementarno nepoznavanje razlike između relativnog i apsolutnog efekta. Uzmimo na primer da se određeni nusefekat javlja nakon primene određenog leka u odnosu 1 naprema 10.000. Takođe, pretpostavimo da su određene promene u sastavu leka dovele do toga da se nusefekat sada javlja kod 2 naprema 10.000 ljudi. Kada bismo govorili u terminima apsolutnog rizika, rekli bismo da je rizik povećan za 1 na svakih 10.000 ljudi. Međutim, takođe bismo mogli da kažemo i da se rizik od pojave nusefekata udvostručio nakon izmene u sastavu leka, govoreći u terminima relativnog rizika. Ekvivalentno tome, mogli bismo i da kažemo da je rizik od pojave nusefekta porastao za čak 100% sa promenom sastava leka. Izgovaranjem svake od navedene tri tvrdnje, statistički bismo bili u pravu. Međutim, da li poruku isto čuju i razumeju oni kojima se obraćamo dok izgovaramo ove tvrdnje?
Teško je zamisliti novinski naslov u kom bi pisalo da se rizik od smrti usled nusefekata nekog leka povećao za 1 na svakih 10.000 ljudi. Čitaoci bi u najmanju ruku pomislili da taj tekst nije vredan njihove pažnje, a pitanje je i da li bi pre toga uopšte dobio saglasnost urednika za objavljivanje.
Istovremeno bismo vrlo verovatno bili privučeni naslovom i još verovatnije prestrašeni informacijom da se smrtnost usled nusefekata nekog leka udvostručila ili povećala za čak 100%. Naslov izražen u terminima relativnog rizika je statistički tačan, ali nam ne govori ništa o apsolutnom riziku. Iako mediji statistički ne greše dok se služe relativnim rizikom, izostanak informacije o apsolutnom riziku može da navede čitaoce na pogrešne zaključke ili odluke.
U meta-analitičkoj studiji koju je sproveo psiholog dr Džudit Konvej dosledno je dobijeno da su ljudi skloniji izbegavanju nekog tretmana ukoliko su nusefekti prikazani u terminima relativnog rizika, kao i da su skloniji prihvatanju određene terapije ukoliko su benefiti prikazani u terminima relativnog, a ne apsolutnog efekta. Da je čak i najobrazovanijima među nama teško da naprave razliku između apsolutnog i relativnog efekta demonstrirao nam je dr Stiven Han. Iako relativni efekat u istraživanju na koje se poziva govori o tome da ranija upotreba terapije konvalescentnom plazmom dovodi do okvirno 35% manje smrtnih ishoda nego u slučaju kasnijeg primanja terapije, to nikako ne znači da će 35 od 100 ljudi biti spaseno. Uvidom u apsolutne efekte vidimo da je taj broj svega oko 3 osobe na 100 ljudi mereno nakon 7 dana, odnosno 5 na 100 ljudi mereno posle 30 dana.
Za FakeNews Tragač,
Milica Lazić
Milica Lazić je doktorka psiholoških nauka i naučna saradnica na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. U svom istraživačkom radu bavi se subjektivnim blagostanjem i psihološkom rezilijentnošću, naročito u kontekstu aktuelnih i negativnih iskustava iz perioda odrastanja. Osnivačica je Psihološkog centra za mentalno zdravlje u zajednici “MentalHub”
