28.06.2022.Kako utvrditi koliki je kredibilitet određenog naučnika? To nije nimalo lako, budući da se sistemi merenja naučne kompetencije razlikuju, a čak i kad bismo uspeli da pomirimo razlike među njima – mnogo bi nedoumica ostalo nerešeno. Kako se postaviti prema dobitniku Nobelove nagrade koji u jednom trenutku počinje da iznosi krajnje neutemeljene tvrdnje? Ili – nama bliže – kako se postaviti prema vrhunskom ekspertu za jednu oblast medicine koji počne da iznosi krajnje neutemeljene tvrdnje o drugoj oblasti ili drugoj nauci?
U ovom poglavlju e-priručnika o pseudonauci govorimo o detektovanju nepostojećih naučnika i institucija, o modelima procene kompetencija postojećih naučnika, ali i o citiranju ideja, hipoteza i pseudodubokoumnih verbalizama.
Kada razmatramo kompetencije jednog naučnika, pretpostavimo da postoje tri mogućnosti:
Kako, pre svega, utvrditi da naučnik postoji? U eri interneta nije teško smisliti lažne identitete (o kojima će kasnije biti reči), ali uglavnom nije previše teško ni razotkriti ih. Portfolio jednog naučnika lako se može proveriti desk analizom, koja uključuje pretragu putem Gugla, pretragu sajtova univerziteta i instituta, pretragu naučnih radova, pretragu Linkedina i servisa poput Pipl. Neko može da otvori lažni nalog na Linkedinu ili personalizovani sajt s manipulativnim informacijama, ali je nemoguće uticati na čitav sistem umreženih informacija (radovi, nagrade, angažovanja) koji treba ispitati kada istražujemo nečiju biografiju.
Jedan od čestih modela za procenu nečijeg naučnog kredibiliteta jeste pregled naučne produkcije. Ovde treba biti oprezan, jer broj radova sam po sebi može biti velik, a da pritom kvalitet samih radova bude nizak. Obratite pažnju na uputstva data u prvom segmentu ovog vodiča.
Evo i odgovora na potencijalna pitanja koja se mogu javiti u toku analize:
U medijima se neretko, kao posledica greške ili namernog manipulisanja, mogu pronaći netačne informacije o određenim naučnicima.
| Pogrešno ime | Dnevni list „Alo“ objavio je u julu 2018. tekst pod nazivom „Haradinaj i Tači poreklom su Srbi“, sa podnaslovom „Najmanje 60 odsto Albanaca na Kosmetu ima srpske gene, pokazalo istraživanje profesora Mrmenda Meje“. Tragač je ustanovio da se pomenuti profesor ne zove Mrmend, niti se preziva Meja, niti sprovodi istraživanja u oblasti genetike, niti je izjavio ono što mu „Alo“ pripisuje. Ime „Mrmend“ ne postoji u albanskom govornom području, i tek smo posrednim putem zaključili da je „Alo“ zapravo mislio na profesora Armenda Muju, koji je po profesiji ekonomista. /više/ |
| Pogrešna oblast | Kurir je u avgustu 2019. objasvio vest sa kontroverznim savetima čoveka koji je predstavljen kao brazilski lekar Paulo Ubiratan. Ovaj „lekar“ nam savetuje da „ne trošimo srce na vežbe“ i da se „ne opterećujemo nikakvom fizičkom aktivnošću“, jer nam to zapravo skraćuje životni vek. Tragač je utvrdio da brazilski lekar Paulo Ubiritan zapravo ne postoji kao takav. Slike koje su od 2010. pa do danas objavljivane uz ovu vest upućuju na jedan mnogo realniji rezultat: ime čoveka sa slike je Ubiratan D’Ambrosio i reč je o poznatom brazilskom matematičaru i profesoru u penziji. /više/ |
| Pogrešna titula | „Večernje novosti“ su u julu 2019. objavile intervju sa Hanesom Hofbauerom, potpuno ga pogrešno predstavivši kao profesora ekonomske i društvene istorije sa Bečkog univerziteta. Kako je za FN Tragač mejlom potvrdio sam Hofbauer, on nije, niti je ikada bio profesor na bilo kom fakultetu, a bavi se novinarstvom i izdavaštvom. /više/ |
| Pogrešni navodi o postignućima | Iako su mediji pronalazača Veljka Milkovića proglasili jednim od „najuspešnijih srpskih akademika“, upitna je njegova titula „akademika“. Veljko Milković je član tri udruženja građana iz Beograda koja u svom nazivu imaju reč „akademija“ – Srpske akademije inovacionih nauka (SAIN – akademija), Srpske akademije izumitelja i naučnika (SAIN) i Evropske akademije nauka (EAN). Veliki broj medija naznačio je i da je Milković nominovan za Nobelovu nagradu, što je on za Tragač sam demantovao. /više/ |
U medijima i marketingu danas možemo naići i na veliki broj potpuno izmišljenih eksperata. Takva manipulativna strategija koristi se u dva slučaja: (1) kada je potrebno određenoj tezi, najčešće spornoj, kontroverznoj, neistraženoj ili potpuno besmislenoj, dati legitimitet; (2) kada je potrebno određeni proizvod ili uslugu predstaviti tako da deluju izuzetno kvalitetno i provereno.
A kako nastaju lažni identiteti? Proces bi se, pojednostavljeno, mogao prikazati sledećom formulom:
Pretragu je u ovakvim slučajevima potrebno započeti proverom da li se ime navedenog naučnika pojavljuje na relevantnim sajtovima (univerziteta, fakulteta, naučnih instituta, akademija nauka) i u bazama podataka o naučnim radovima. Kada je reč o fotografijama koje u većem broju slučajeva prate izmišljene identitete eksperata, one mogu biti ukradene, stok ili dipfejk slike.
Primer: Za potrebe promocije jednog dijetetskog proizvoda izmišljeni su srpski akademici Luka Goran i Mihail Alferov, pri čemu je prvi bio predstavljen ukradenom slikom preminulog državljanina SAD, a drugi stok fotografijom starijeg čoveka. Stok fotografije su fotografije iz onlajn baza koje se mogu kupiti ili besplatno preuzeti, a obično su kreirane tako da deluju univerzalno i da budu primenljive u različitim kontekstima. I ukradene i stok fotografije moguće je detektovati obrnutom pretragom fotografija putem Gugla ili Jandeksa. Treća slika u nizu sa prikazane ilustracije primer je dipfejk fotografije, dobijene putem servisa Thispersondoesnotexist. Softverski generisane fotografije često se upotrebljavaju za kreiranje bot i trol naloga na društvenim mrežama, ali i za upotpunjavanje informacija o izmišljenim ekspertima.
