Naučnici i šarlatani

Kako utvrditi koliki je kredibilitet određenog naučnika? To nije nimalo lako, budući da se sistemi merenja naučne kompetencije razlikuju, a čak i kad bismo uspeli da pomirimo razlike među njima – mnogo bi nedoumica ostalo nerešeno. Kako se postaviti prema dobitniku Nobelove nagrade koji u jednom trenutku počinje da iznosi krajnje neutemeljene tvrdnje? Ili – nama bliže – kako se postaviti prema vrhunskom ekspertu za jednu oblast medicine koji počne da iznosi krajnje neutemeljene tvrdnje o drugoj oblasti ili drugoj nauci?

U ovom poglavlju e-priručnika o pseudonauci govorimo o detektovanju nepostojećih naučnika i institucija, o modelima procene kompetencija postojećih naučnika, ali i o citiranju ideja, hipoteza i pseudodubokoumnih verbalizama.

 

Naučnici i „naučnici“

Kada razmatramo kompetencije jednog naučnika, pretpostavimo da postoje tri mogućnosti:

Kako, pre svega, utvrditi da naučnik postoji? U eri interneta nije teško smisliti lažne identitete (o kojima će kasnije biti reči), ali uglavnom nije previše teško ni razotkriti ih. Portfolio jednog naučnika lako se može proveriti desk analizom, koja uključuje pretragu putem Gugla, pretragu sajtova univerziteta i instituta, pretragu naučnih radova, pretragu Linkedina i servisa poput Pipl. Neko može da otvori lažni nalog na Linkedinu ili personalizovani sajt s manipulativnim informacijama, ali je nemoguće uticati na čitav sistem umreženih informacija (radovi, nagrade, angažovanja) koji treba ispitati kada istražujemo nečiju biografiju.

Jedan od čestih modela za procenu nečijeg naučnog kredibiliteta jeste pregled naučne produkcije. Ovde treba biti oprezan, jer broj radova sam po sebi može biti velik, a da pritom kvalitet samih radova bude nizak. Obratite pažnju na uputstva data u prvom segmentu ovog vodiča.

Evo i odgovora na potencijalna pitanja koja se mogu javiti u toku analize:

Šta predstavlja indeks citiranosti?

Indeks citiranosti je ukupan broj citata koji autor ima na svim objavljenim naučnim radovima. Kod mladih naučnika se očekuje da je taj broj manji, jer su njihovi radovi mnogo kraće dostupni naučnoj javnosti i samim tim nije postojalo previše vremena da imaju ukupno veći broj citata. Mladi naučnici mogu da imaju nekoliko vrlo značajnih radova u prestižnim svetskim časopisima, ali ako su ih objavili ove ili prošle godine, mala je verovatnoća da će imati mnogo citata. Indeks citiranosti je jedna uopštena mera toga koliko puta su rezultati iz određenog članka pomenuti u drugim člancima, a da ne znamo ništa o kontekstu u kom su diskutovani. Takođe, budući da je u pitanju kumulativna mera, jedan autor može da ostvari visok indeks citiranosti uz pomoć samo jednog rada koji je veoma citiran, a da svi drugi njegovi / njeni radovi nisu uopšte citirani ili su vrlo retko citirani. Takav je slučaj sa kolaboracijama u kojima nekad ima i po nekoliko stotina autora, budući da su u pitanju kros-kulturna istraživanja koja sprovodi veliki broj timova u različitim zemljama. Takvi radovi imaju po pravilu i po nekoliko hiljada citata, a da većina autora ima minimalnu ulogu u osmišljavanju istraživanja i pisanju naučnog rada.

Šta znači prva pozicija na listi autora?

Prva pozicija na listi autora znači da je taj autor imao najveći doprinos u osmišljavanju samog istraživanja i pisanju naučnog rada. Ponekad je teško odrediti prvog autora, kada je više autora uključeno u sve faze sprovođenja istraživanja i pisanja članka, pa je to stvar dogovora između istraživača. Ipak, ume da bude indikativno kada autor ima mnogo radova, a na veoma malom broju njih je prvi autor, pa se i ovaj pokazatelj koristi kada se prikazuje naučna kompetencija nekog naučnika.

Kako je moguće utvrditi koliko je određeni autor doprineo nekom radu?

Za sada nije osmišljen način da se to utvrdi, osim da se autori pitaju da opišu doprinos svakog koautora u sprovedenom istraživanju, što nije baš najpouzdaniji način merenja pojedinačnog učinka. U nekim slučajevima je, naročito u naučnim oblastima u kojima se koriste kros-kulturni podaci, nužno imati dugačku listu koautora, budući da podatke prikuplja više naučnih timova u različitim državama. U određenim slučajevima, veći broj autora je angažovan u različitim fazama istraživanja i prilikom pisanja naučnog rada i svako zaslužuje svoje mesto na listi autora. Sa druge strane, u nekim slučajevima se na radove dopisuju osobe koje nisu ni na koji način učestvovale u sprovođenju istraživanja ili pisanju naučnog rada. Moguće je da na jednom članku bude 10 autora koji su aktivno učestvovali u sprovođenju istraživanja, dok je istovremeno moguće da na članku sa dva autora jedan autor bude dopisan, a da ne zna ništa o članku na kojem je koautor.

Da li su naučnici koji imaju više članaka u časopisima sa impakt faktorom bolji naučnici?

Autor impakt faktora Judžin Garfild osmislio je ovaj pokazatelj upravo zbog toga da bi naučni časopisi, a samim tim i autori koji u njima objavljuju, mogli na određeni način da se porede. Možemo učitati i da bi Garfild tada pretpostavio da će se naučnici koji imaju više članaka u visokorangiranim časopisima smatrati kompetentnijim naučnicima u toj naučnoj oblasti. Vreme je pokazalo da je veza između objavljivanja u vrhunskim međunarodnim časopisima i izvrsnosti naučnika veoma visoka, ali ne i savršena. Danas smo svesni da ovaj pokazatelj naučne izvrsnosti može biti kompromitovan serijskim potpisivanjem autora na radovima u kojima imaju minimalan ili nikakav doprinos. Zanimljiv je primer Kamij Nusa koji je autor u skoro 200 naučnih radova u najprestižnijim svetskim naučnim časopisima, u najrazličitijim mogućim naučnim oblastima. Zašto je ovaj primer zanimljiv? Zato što Kamij Nus ne postoji, već na ovaj način grupa francuskih istraživača želi da demonstrira kako je kolektivnim potpisivanjem na radove moguće napraviti profil veoma značajnog naučnika, koji je daleko od toga.

Mora li lekar da ima objavljene radove da bi se smatrao kompetentnim?

Pravo pitanje je – kompetentnim za šta? Lekari koji ne rade na fakultetima nemaju obavezu da objavljuju naučne radove. Oni mogu biti veoma kompetentni praktičari koji prate naučna istraživanja i razumeju njihova ograničenja, a da se istovremeno ne bave sprovođenjem sopstvenih istraživanja. Vrlo verovatno je da, ako to nisu imali u prethodnom iskustvu, nisu eksperti u osmišljavanju istraživačkog dizajna, analizi podataka i pisanju naučnog rada, ali to ništa ne govori o njihovim kompetencijama za posao kojim se bave. U ovom kontekstu je za praktičara daleko važnije da čita i razume naučna istraživanja i njihove rezultate, kao i da se poziva i oslanja na relevantne izvore, a ne toliko da li istraživanja zna da sprovodi.

 

Netačne informacije

U medijima se neretko, kao posledica greške ili namernog manipulisanja, mogu pronaći netačne informacije o određenim naučnicima.

Pogrešno ime Dnevni list „Alo“ objavio je u julu 2018. tekst pod nazivom „Haradinaj i Tači poreklom su Srbi“, sa podnaslovom „Najmanje 60 odsto Albanaca na Kosmetu ima srpske gene, pokazalo istraživanje profesora Mrmenda Meje“. Tragač je ustanovio da se pomenuti profesor ne zove Mrmend, niti se preziva Meja, niti sprovodi istraživanja u oblasti genetike, niti je izjavio ono što mu „Alo“ pripisuje. Ime „Mrmend“ ne postoji u albanskom govornom području, i tek smo posrednim putem zaključili da je „Alo“ zapravo mislio na profesora Armenda Muju, koji je po profesiji ekonomista. /više/
Pogrešna oblast Kurir je u avgustu 2019. objasvio vest sa kontroverznim savetima čoveka koji je predstavljen kao brazilski lekar Paulo Ubiratan. Ovaj „lekar“ nam savetuje da „ne trošimo srce na vežbe“ i da se „ne opterećujemo nikakvom fizičkom aktivnošću“, jer nam to zapravo skraćuje životni vek. Tragač je utvrdio da brazilski lekar Paulo Ubiritan zapravo ne postoji kao takav. Slike koje su od 2010. pa do danas objavljivane uz ovu vest upućuju na jedan mnogo realniji rezultat: ime čoveka sa slike je Ubiratan D’Ambrosio i reč je o poznatom brazilskom matematičaru i profesoru u penziji. /više/
Pogrešna titula „Večernje novosti“ su u julu 2019. objavile intervju sa Hanesom Hofbauerom, potpuno ga pogrešno predstavivši kao profesora ekonomske i društvene istorije sa Bečkog univerziteta. Kako je za FN Tragač mejlom potvrdio sam Hofbauer, on nije, niti je ikada bio profesor na bilo kom fakultetu, a bavi se novinarstvom i izdavaštvom. /više/
Pogrešni navodi o postignućima Iako su mediji pronalazača Veljka Milkovića proglasili jednim od „najuspešnijih srpskih akademika“, upitna je njegova titula „akademika“. Veljko Milković je član tri udruženja građana iz Beograda koja u svom nazivu imaju reč „akademija“ – Srpske akademije inovacionih nauka (SAIN – akademija), Srpske akademije izumitelja i naučnika (SAIN) i Evropske akademije nauka (EAN). Veliki broj medija naznačio je i da je Milković nominovan za Nobelovu nagradu, što je on za Tragač sam demantovao. /više/

 

Izmišljeni identiteti

U medijima i marketingu danas možemo naići i na veliki broj potpuno izmišljenih eksperata. Takva manipulativna strategija koristi se u dva slučaja: (1) kada je potrebno određenoj tezi, najčešće spornoj, kontroverznoj, neistraženoj ili potpuno besmislenoj, dati legitimitet; (2) kada je potrebno određeni proizvod ili uslugu predstaviti tako da deluju izuzetno kvalitetno i provereno.

A kako nastaju lažni identiteti? Proces bi se, pojednostavljeno, mogao prikazati sledećom formulom:

Pretragu je u ovakvim slučajevima potrebno započeti proverom da li se ime navedenog naučnika pojavljuje na relevantnim sajtovima (univerziteta, fakulteta, naučnih instituta, akademija nauka) i u bazama podataka o naučnim radovima. Kada je reč o fotografijama koje u većem broju slučajeva prate izmišljene identitete eksperata, one mogu biti ukradene, stok ili dipfejk slike.

Primer: Za potrebe promocije jednog dijetetskog proizvoda izmišljeni su srpski akademici Luka Goran i Mihail Alferov, pri čemu je prvi bio predstavljen ukradenom slikom preminulog državljanina SAD, a drugi stok fotografijom starijeg čoveka. Stok fotografije su fotografije iz onlajn baza koje se mogu kupiti ili besplatno preuzeti, a obično su kreirane tako da deluju univerzalno i da budu primenljive u različitim kontekstima. I ukradene i stok fotografije moguće je detektovati obrnutom pretragom fotografija putem Gugla ili Jandeksa. Treća slika u nizu sa prikazane ilustracije primer je dipfejk fotografije, dobijene putem servisa Thispersondoesnotexist. Softverski generisane fotografije često se upotrebljavaju za kreiranje bot i trol naloga na društvenim mrežama, ali i za upotpunjavanje informacija o izmišljenim ekspertima.

 

 

 

Ukratko

TOP 5 – LOKACIJA MANIPULACIJA
Fakenews tragac logo

Sumnjate u vest koju ste pročitali?

Pošaljite nam je. Proverićemo.

Sitemap