Nauka i naučni radovi


FakeNews Tragač pripremio je ovaj onlajn vodič za analizu izveštavanja o nauci i pseudonauci s ciljem da podstakne razvoj medijske i naučne pismenosti medijskih profesionalaca, ali i znatiželjnih građana. U vodiču će biti predstavljeni alati i strategije za proveru tekstualnih i vizuelnih manipulacija koje se tiču nauke i pseudonauke. Kako prepoznati lažnu vest, a kako manipulativni grafikon? Kako utvrditi kakav je kredibilitet određenog naučnika i kako prepoznati lažne identitete? Šta su predatorski časopisi, a šta baze nerecenziranih radova? Vodič će vam pružiti odgovore na ova, ali i druga pitanja, uz ilustracije, kvizove, primere i preporuke za čitanje.

 

Izveštavanje o nauci

Ukoliko pođemo od pretpostavke da (grubo gledano) naučna istraživanja mogu biti dobra i loša, a da dobro i loše može biti i medijsko izveštavanje o tim istraživanjima, to nas dovodi do četiri mogućnosti:

1 Istraživanje je dobro, ali je izveštavanje o njemu loše. Istraživanje je sprovedeno prema očekivanim standardima, metodologija je precizno objašnjena; istraživanje je recenzirano i objavljeno u naučnom časopisu pristojnog kvaliteta ili kao recenzirana monografija. Međutim, način na koji je istraživanje medijski interpretirano je loš: novinar namerno ili slučajno izvlači zaključke kojih u istraživanju nema; neprecizno prevodi ili pojednostavljuje segmente istraživanja; senzacionalistički predstavlja otkriće; unosi neopravdanu dozu optimizma ili pesimizma.
2 I istraživanje i izveštavanje su loši. Ovo je najgora moguća kombinacija: nalazi su dobijeni na pogrešan, manipulativan ili antinaučni način, a istraživanje potom dobija veliki medijski prostor zahvaljujući medijima koji nekritički prenose takve sadržaje. Veliki broj pogrešnih ideja o zaverama, ali i „istraživanja“ u oblasti alternativne medicine dobija publicitet na ovaj način.
3 I istraživanje i izveštavanje su dobri. Ovo je cilj naučnog novinarstva: pronaći način da se ideje i rezultati prezentovani u dobrim, recenziranim naučnim radovima, približe široj publici, ali tako da se izbegnu senzacionalizam i preterano pojednostavljivanje. Novinari se služe tehnikama storitelinga i vizualizacije podataka kako bi dobra istraživanja predstavili na dobar način.
4 Istraživanje je loše, ali je izveštavanje o njemu dobro. Osim o dobrim istraživanjima, novinari mogu izveštavati i o lošim, ukoliko se za time ukaže potreba. Novinari mogu, u konsultaciji sa naučnicima, da ukažu na to zašto je određeno istraživanje loše sprovedeno ili interpretirano, koristeći se tehnikama desk analize i provere podataka. Ipak, treba biti oprezan kada je reč o ovom formatu izveštavanja, budući da se i njime – bez obzira na dobre namere – obezbeđuje publicitet lošem istraživanju.

Izmišljena istraživanja

Prethodno smo govorili o dobrim lošim istraživanjima. Međutim, pre nego što potražimo odgovor na pitanje šta loša istraživanja čini lošim, trebalo bi da se spustimo još jedan stepenik niže: na istraživanja koja nikada i nisu sprovedena.

 

Originalni, recenzirani radovi

Originalni i recenzirani radovi objavljuju se u legitimnim naučnim časopisima, pri čemu se originalnost proverava upotrebom softvera za detekciju plagijata, a kvalitet rada postupkom recenziranja. Originalne naučne radove možete pronaći preko Gugl skolara, Akademije i sličnih agregatora. Osim toga, postoje i nacionalni repozitorijumi naučnih radova: Srpski citatni indeks u Srbiji, Hrčak u Hrvatskoj i tako dalje.

 

Zaključani radovi

Primeri i uputstva iz prethodnog odeljka mogu se primeniti u slučajevima kada su naučni radovi javno i besplatno dostupni. Međutim, postoji i veliki broj vrhunskih naučnih radova koji su zaključani, pri čemu se postupak preuzimanja naplaćuje. Naplata može biti jednokratna (za jedan rad) ili se može ostvariti kroz pretplatu, što je model na koji se oslanjaju univerziteti. Ukoliko vam je potreban pristup nekom naučnom radu koji je zaključan, postoje tri solucije: (1) da platite naznačenu cenu), (2) da se obratite autoru rada i zamolite ga da vam rad pošalje besplatno; (3) da rad potražite na nekom od piratskih sajtova. Poslednji model može se smatrati nepoštenim i ilegalnim, ali se na njega oslanja veliki broj istraživača i naučnika koji veruju da nauka mora biti otvorena, a svaki objavljeni rad javno i besplatno dostupan.

Nerecenzirani radovi

Standardni proces koji prethodi objavljivanju rada neizostavno podrazumeva njegovu recenziju, u kojoj često učestvuje i više eksperata. Međutim, postoje onlajn repozitorijumi na koje je moguće postaviti radove u pred-finalnoj verziji koji još nisu prošli postupak recenzije. Ovakav postupak nije neoprdavdan, budući da recenziranje ume da traje mesecima, a ponekad je – kao za vreme pandemije – neophodno omogućiti da prikupljene informacije budu što pre dostupne stručnoj javnosti. Nevolja nastaje onda kada mediji pronađu takve radove, pa o njima počnu da izveštavaju bez ikakve zadrške i ograde. Na sajtovima poput medRxiv.org i chinaxiv.org eksplicitno se navodi da istraživanja koja su tamo postavljena ne bi trebalo da budu objavljivana u medijima kao pouzdani izvori informacija, niti kao uputi medicinskom osoblju za njihov dalji rad.

 

Radovi iz predatorskih časopisa

Posebnu kategoriju čine radovi objavljeni u predatorskim časopisima, koji naplaćuju objavljivanje naučnih radova a pritom ne poštuju sve kriterijume i procedure obavezne za njihovo publikovanje. Na adresi Beall’s list možete pronaći dugačku listu potencijalnih predatorskih časopisa i izdavača, a na ovoj stranici i detaljan spisak kriterijuma koji dovode u sumnju kredibilitet časopisa. To su, na primer, nedostatak podataka o recenzentima i uređivačkom odboru, spamovanje potencijalnih autora / naučnika, naziv časopisa u nesaglasju s dominantnom tematikom radova, radovi s mnogo jezičkih grešaka… Ukupno gledano, činjenica je neki rad objavljen u predatorskom časopisu ne mora sama po sebi značiti da je rad loš, ali je potreban dodatan oprez jer je velika šansa da je postupak recenziranja bio nedovoljno temeljan ili da ga čak nije ne bilo.

 

 

Ukratko

12/06/2024

Ne, Adriana Vilagoš nije iz Vrbasa

Sportklub (podsajt portala N1) objavio je vest o velikom uspehu Adriane Vilagoš, mlade bacačice koplja, koja je na Evropskom prvenstvu u Rimu osvojila srebrnu medalju. U tekstu…

TOP 5 – NAJČEŠĆE LOKACIJE MANIPULACIJA

Slični članci