Efekat okvira rizičnog izbora: birajte scenario A ili B

U jednom od najpoznatijih zadataka odlučivanja kojim su kognitivni psiholozi Amos Tverski i Danijel Kaneman demonstrirali efekat okvira rizičnog izbora, dilema je bila sledeća: Zamislite da se Sjedinjene Američke Države pripremaju za nadolazeće izbijanje jedne neobične azijske bolesti, od koje se očekuje da će umreti 600 ljudi. Predložena su dva alternativna modela za borbu protiv bolesti, a naučnici su procenili rezultate efikasnosti svakog od programa:

Kada su se ispitanici našli pred ovom dilemom, čak 72% njih se opredelilo za nerizičan ishod, odnosno za program pomoću kojeg će 200 ljudi sigurno biti spaseno.

U nastavku istraživanja autori su ispitanicima zadali drugačije formulisane odgovore:

Ovog puta se čak 78% ispitanika odlučilo da rizikuje, odabravši program B

Ukoliko zanemarimo formulaciju i pozabavimo se najjednostavnijom matematikom, videćemo da program A u oba slučaja ima jednaku efikasnost, od 200 spasenih i 400 umrlih. Takođe, program B sa nešto drugačijom formulacijom govori o istim verovatnoćama smrti i preživljavanja u oba zadatka odlučivanja. 

Kako to da se opredeljujemo za različite alternative u matematički identičnim uslovima?

Kaneman i Tverski govore o tome kako ćemo u uslovima u kojima nam je ishod prikazan kao dobitak (200 spasenih) biti skloniji izbegavanju rizika i prihvatanju sigurne opcije. Sa druge strane, u uslovima u kojima nam je ishod formulisan u terminima gubitka (400 umrlih), bićemo skloniji preuzimanju rizika. Pomalo zastrašujuće, imaćemo kontradiktorne stavove o zdravstvenom programu samo u zavisnosti od toga da li su nam matematički identični ishodi predstavljeni u terminima dobitka ili gubitka.   

Koliko racionalno procenjujemo rizik?

Osim toga što ćemo biti skloniji različitim odlukama, u zavisnosti od toga kako nam je nešto formulisano, a ne toliko od matematičkog analiziranja određenih ishoda, teško je zamisliti osobu koja će se pre procene bilo kakvog rizika detaljno raspitivati o matematičkim verovatnoćama. Kada je u pitanju procena rizika, daleko češće ćemo se oslanjati na lična iskustva ili iskustva ljudi iz naše okoline, a budući da je reč o retkim događajima koja verovatno nemamo u iskustvu, najčešće ćemo se oslanjati na ono što smo čuli ili videli prateći medije i društvene mreže.

Tako će mnogi ljudi govoriti o strahu ili bar nelagodi prilikom vožnje avionom, dok ćemo retko kad čuti da neko strahuje od vožnje automobilom, a naročito vozom. Međutim, ukoliko samo nekoliko minuta posvetimo pretraživanju verovatnoće fatalnih ishoda u zavisnosti od vrste prevoznog sredstva, lako ćemo saznati da je verovatnoća smrti usled avionske nesreće 10 puta manja nego verovatnoća smrti tokom vožnje vozom, odnosno preko 700 puta manja od verovatnoće smrtnog ishoda prilikom vožnje automobilom. Slično ovome, ljudi se boje nuklearne energije, radijacije i trovanja ugljen-monoksidom, iako je verovatnoća smrti usled vožnje motorom ili pušenja cigareta nekoliko hiljada puta veća. 

Subjektivni doživljaj je oduvek pobeđivao teoriju verovatnoće, budući da ljudi iracionalno imaju tendenciju da precenjuju verovatnoću nepoznatih, katastrofičnih i medijski senzacionalistički ispraćenih događaja i da potcenjuju verovatnoću ne previše spektakularnih i poznatih događaja. Tako će verovatnoća smrti usled vožnje motorom, kancera, infarkta ili dijabetesa biti značajno potcenjena, dok će verovatnoća smrti usled veoma retkih uzroka smrti kao što su vakcinacija protiv malih boginja, botulizam ili poplava biti znatno precenjene.  

Ukoliko pažljivo analiziramo podatke prikazane na sajtu Our world in data, primetićemo da od kancera, koji je drugi po redu najzastupljeniji uzrok smrti, premine oko 1.250 na svakih milion stanovnika. Sa druge strane, od posledica avionske nesreće umre svega 0,2 na svakih milion stanovnika. Grupa američkih istraživača je tokom dvogodišnjeg perioda analizirala naslovne strane Njujork tajmsa, na kojima se našlo svega 0,02 vesti na svakih deset hiljada smrti usled kancera i čak 138 vesti na svakih 10.000 smrti usled avionskih nesreća. Ovoj disproporciji treba dodati to da ćemo često čitati o smrtonosnoj radijaciji ili po život opasnoj nuklearnoj energiji, dok bi zaista bilo neobično da neko smrtonosnim nazove, daleko smrtonosnije, automobile, motore ili vodu. 

Konsekvence pogrešne procene rizika

Ovakva nepravedna raspodela medijske pažnje posvećene različitim uzrocima smrti, osim iracionalnih strahova i potcenjivanja određenih rizika, ima za posledicu i brojne iracionalne odluke predstavnika vlasti. U svetu se nerazumno mnogo novca troši na zaštitu od radijacije, u poređenju sa novcem koji se ulaže u programe promene životnih stilova ili u programe prevencije saobraćajnih nezgoda. Osim toga, dok duvan godišnje odnese oko pola miliona, a alkohol oko 100.000 života u SAD, donosioci odluka mnogo više novca ulažu u programe isticanja štetnih posledica ilegalnih droga, iako i od kokaina i od heroina umre u proseku 10 puta manje stanovnika Amerike nego od alkohola.

Možda je najbolji primer takvih iracionalnih odluka, odluka koju je američki parlament doneo tokom sedamdesetih, ulažući 275 miliona evra godišnje u uvođenje novih standarda za emisiju iz koksarskih peći u čeličanama. Ovom promenom u tehnologiji planirano je da se godišnje spase oko 100 života koji bi bili izgubljeni usled posledica kancera pluća, čime je za svaki sačuvani ljudski život izdvojeno 2,75 miliona evra. Istovremeno, članovi američkog parlamenta bi, da su se samo malo više služili verovatnoćama i zdravim razumom, za svega 80.000 evra mogli da spasu ili produže živote za oko 7.000 ljudi godišnje, jednostavno uvođenjem besplatnog skrininga pluća.  

Za FakeNews Tragač
Milica Lazić

Milica Lazić je doktorka psiholoških nauka i naučna saradnica na Filozofskom fakulteta u Novom Sadu. U svom istraživačkom radu bavi se subjektivnim blagostanjem i psihološkom rezilijentnošću, naročito u kontekstu aktuelnih i negativnih iskustava iz perioda odrastanja. Osnivačica je Psihološkog centra za mentalno zdravlje u zajednici “MentalHub”

Ukratko

08/03/2021

Ne, izjava japanskog nobelovca nije verodostojna

Manipulativnu vest koja japanskom nobelovcu Tasuku Hondži pripisuje citate u vezi sa virusom korona, koje on nije izgovorio, danas su preneli portali Srbin.info i Pravda. Identična vest…

TOP 5 – LOKACIJA MANIPULACIJA