Da li „rimski pozdrav“ potiče iz Starog Rima?

U januaru 2025. godine biznismen Ilon Mask je izazvao kontroverzu jer je na inauguracionoj paradi Donalda Trampa podigao ruku čineći gestikulaciju koja je izgledala kao nacistički pozdrav. Nakon što je deo javnosti osudio njegov potez, pristalice Trampa i Maska pokušale su da ga opravdaju navodeći da je zapravo u pitanju „rimski“, a ne nacistički pozdrav. Međutim, takozvani rimski pozdrav (koji je poslužio kao osnova za nacistički pozdrav) nije bio korišćen u Starom Rimu.

U svom članku za portal Konversejšn (eng. The Converstion) Semjuel Agbamu koji predaje istoriju Rima na Univerzitetu u Redingu objašnjava da će vam oni koji istražuju i predaju rimsku antiku reći da nema dokaza o postojanju takozvanog rimskog pozdrava u antici. „Najbliže što možemo da priđemo rimskom pozdravu su prikazi podignutog dlana, sa savijenim laktovima, u znak pozdrava – pomalo kao moderno mahanje. Ništa od ovoga nije ni približno varijanti sa ispruženim rukama kakvu izvodi Mask“, objasnio je Agbamu.

Umetnost je bila ta koja je igrala značajnu ulogu pri uspostavljanu izmišljene tradicije rimskog pozdrava i njegovom proslavljanju u periodu od 18. do početka 20. veka. Na popularnoj neoklasicističkoj slici Žaka-Luja Davida iz 1784. godine (postoji i manja verzija ove slike iz 1786. godine), „Zakletva Horacija“, prikazana su tri patriotska brata Horacija kako daju zakletvu da će braniti republiku od napada rivalskog grada Albe. Na slici se vide tri muškarca koja drže ispružene ruke ka napred čineći ono što bismo mi danas videli kao nacistički pozdrav.

Najdetaljnije istraživanje rimskog pozdrava i njegovog pretvaranja u nacistički pozdrav napravio je nemački i američki filolog i univerzitetski profesor Martin Vinkler u svojoj knjizi „Rimski pozdrav: film, istorija, ideologija“. On je istražio kako je nakon „Zakletve Horacija” preko teatra u 19. veku, a zatim i filmova sa početka 20. veka pozdrav podignutom rukom iz područja kulture prešao i u političke vode.

Vinkler objašnjava da je rimski pozdrav bio korišćen u predstavama u 19. veku i to kako je film preuzeo razne tradicije i konvencije sa scene i među njima i varijacije pozdrava podignutom rukom. „Godine 1914. italijanska kinematografija je publici predstavila jedan od najkolosalnijih spektakla u istoriji filma. Đovani Pastroneova ’Kabirija’ bila je ep gigantskih razmera, sa zapanjujućim trajanjem od preko 150 minuta. (…) Varijacije pozdrava podignutom rukom javljaju se tokom cele Kabirije od strane Rimljana i Afrikanaca.“, navodi Vinkler u svojoj knjizi.

U kreiranju ovog filma je učestvovao i italijanski pesnik Gabrijele D’Anuncio, koji je posle Prvog  svetskog rata bio značajna ličnost u Italiji i koji će nastaviti da razvija tradiciju rimskog pozdrava. D’Anuncio je nekoliko godina kasnije, septembra 1919. godine sa svojim pristalicama zauzeo jugoslovenski grad Rijeku i uspostavio vlast koja je trajala nešto više od godinu dana. Za vreme vladavine u ovom kratkotrajnom gradu-državi D’Anuncio uspostavlja nekoliko simbola i gestova za koje je tvrdio da potiču iz starog Rima. Među njima je bio i „rimski pozdrav“.

„Prisvajanjem za novu političku stvarnost pozdrav je postao potpuno militarizovan. Kao rezultat toga, on nikada više ne može biti percipiran kao bezopasan ili nevin gest. U procesu ovog prisvajanja, pozdrav je takođe izgubio širok spektar pokreta ruku koji su ranije možda postojali. Postao je krut i od sada je morao da se izvodi na oštar i sažet način da bi se postigao vizuelni efekat za koji je bio namenjen. Tako je ostao i ostaje aspekt spektakla, iako spektakla mnogo drugačijeg po prirodi od relativno bezopasnih i naivnih spektakla predstavljenih na sceni i ekranu ranije. Novi konteksti gesta su ozbiljna odlučnost, sila i neprijateljstvo, sve usmereno na pokoravanje neprijatelja ili neistomišljenika. Nije ni čudo što se takav gest kasnije dopao nacistima“, objašnjava Vinkler.

Ubrzo je od D’Anuncija pozdrav preuzeo ozloglašeni italijanski diktator Musolini, a zatim i sam Hitler, koji ga je najviše „proslavio“. Nacistički pozdrav danas je u samoj Nemačkoj prepoznat kao poziv na mržnju, pa je i zakonom zabranjen. I dok je nacistički pozdrav u javnosti nakon Drugog svetskog rata omražen, različite varijacije rimskog pozdrava i danas nastavljaju da žive u filmovima i serijama smeštenim u Rim, kao ustanovljena konvencija na ekranu, iako nema dokaza da su oni korišćeni u vreme antičkog Rima.

Marija Zemunović, FakeNews Tragač