03.11.2025.Čemu ti to služi što su zvezde tvoje?
To me čini bogatim.
A čemu ti služi što si bogat?
Da kupim druge zvezde, ako ih neko pronađe.
Ovako je Egziperijev Mali Princ razgovarao sa poslovnim čovekom koji je živeo na četvrtoj planeti. Ali, da li je na našoj planeti moguće kupiti zvezdu i dodeliti joj ime? Uprkos postojanju brojnih veb-sajtova i kompanija koje vam nude ovu mogućnost za svega nekoliko desetina dolara, moraćemo da vas razočaramo. Odgovor je (nažalost) odričan.
„Ne postoji mesto gde možete kupiti zvezdu“ – ističu iz Američkog astronomskog društva na zvaničnom portalu, dodajući da „postoji nekoliko preduzeća koja tvrde da prodaju ili imenuju zvezde, ali imena koja daju niko u naučnoj zajednici ne priznaje“.
Međunarodna astronomska unija (IAU), čije se sedište nalazi u Parizu, zadužena je za dodeljivanje imena nebeskim telima. Još preciznije, ovaj zadatak obavlja Radna grupa za imena zvezda (engl. Working Group on Star Names) koja funkcioniše u okvirima pomenute Unije. Priznaćete da ovakva profesija zvuči baš kul: „Čime se baviš? – Biram imena zvezdama“. Deluje da bi bilo vrlo interesantno učestvovati u donošenju odluke kako će se zvati novootkrivena zvezda, jer su mogućnosti naizgled neiscprne. Međutim, možda ste i sami primetili da se nazivi većeg broja zvezda ipak sastoje od dosadnjikavih alfanumeričkih oznaka. Razlog tome je što ovakvo određivanje istraživačima i naučnicima olakšava njihovo lociranje, opisivanje i dalje proučavanje. Kako prenosi Evropska svemirska agencija (ESA), astronomi procenjuju da samo u u našoj galaksiji postoji više od sto hiljada miliona zvezda – zamislite kakva bi to bila zbrka ukoliko bi se svaka zvala po nečijoj mami, sestri, babi, ljubimcu ili omiljenom crtanom junaku. Moraćete se složiti, ovako je ipak praktičnije.
Na temu „kupovine zvezda“ objavljen je i članak na portalu našeg javnog servisa, u kojem Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača navodi da je „ovaj vid trgovine zakonom dozvoljen“ ali da „postoji obaveza trgovaca da predugovorno informiše potrošača da je reč o simboličnoj, a ne stvarnoj kupovini“. U vezi s tim, na pitanje „šta dobijam ukoliko kupim zvezdu“, Međunarodna astronomska unija šaljivo odgovara „skup komad papira i privremeni osećaj sreće“. Da, „vaša“ zvezda biće zavedena u registru, ali isključivo onom koji pripada prodavcu (kompaniji). U bazama zvaničnih astronomskih i svemirskih organizacija ona će i dalje nositi naziv koji joj je dodelila Međunarodna astronomska unija. Takođe, niko vam ne može sa sigurnošću garantovati da vaša zvezda neće biti prodata i nekom sledećem kupcu, ali pod drugim nazivom. Ili je možda već prodata – i to ko zna koliko puta.
I premda je IAU ta koja imenuje zvezde, treba naglasiti da se one ne nalaze u vlasništvu Unije, kao ni kompanija koje ih „preprodaju“, niti konkretnih država. Prema Sporazumu o svemiru, usvojenom 1967. godine pod pokroviteljstvom Ujedinjenih Nacija, „svemir, uključujući Mesec i druga nebeska tela, nije predmet nacionalne aproprijacije“.
Ali ukoliko vam „kupovina“ zvezde i dalje zvuči privlačno, možda je bolje da odaberete onu koja vam se najviše dopada, napravite sertifikat u Fotošopu i tako sebi uštedite novac. Naposletku, njegova verodostojnost neće biti ništa manja.
Teodora Koledin, FakeNews Tragač
