06.11.2025.Saturn je čuven po svojim prstenovima. Čestice sačinjene od milijardi komadića leda i stenovitog materijala, veličine između zrna prašine i tipične kuće, koje su, misli se, fragmenti kometa, asteroida i meseca razorenih dejstvom Saturnove gravitacije, obleću oko druge najveće planete Sunčevog sistema, čineći uistinu veličanstven prizor.
Sa udaljenošću od oko 282.000 kilometara od planete, Saturnovi prstenovi, tačnije sedam glavnih prstenova, nazvanih, po redosledu otkrića, po prvih sedam slova engleske abecede, toliko su slavni da su po njima naslovljene pesme, romani i video igre. S obzirom na njihovu reputaciju, dalo bi se očekivati kako su oni jedinstvena pojava u Solarnom sistemu. I umnogome jesu, naročito ako stvar posmatramo iz estetskog ugla. Ali ako je tema broj planeta Sunčevog sistema sa prstenovima, onda Saturn nije nikakav izuzetak.
Sve četiri džinovske planete Sunčevog sistema – u koje, osim Saturna, spadaju Jupiter, Uran i Neptun – imaju prstenove. Zbog njihovog obima, Saturnovi prstenovi bili su prvi koje je ljudsko oko uočilo. Ta čast pripala je Galileu Galileju 1610. godine, ali pošto teleskop kojim se služio nije bio dovoljno razvijen, italijanski astronom nije mogao da odgonetne šta je bilo to što je video, zaključivši umesto toga da se radi o dva velika meseca sa obe strane planete, koje je nazvao Saturnovim ušima. Pola veka kasnije, zahvaljujući naprednijem teleskopu, holandski astronom Kristijan Hajgens dokučio je da su Saturnove uši u stvari sistem prstenova.
Puna tri veka su prošla pre nego što je sledeći sistem prstenova otkriven. Bili su to Uranovi prstenovi, tačnije njih pet prilikom inicijalnog otkrića marta 1977, zatim još četiri ubrzo nakon toga i preostala četiri u idućim dekadama, za ukupno 13 koliko je do sada identifikovano. Za razliku od Saturnovih, Uranovi prstenovi su široki svega nekoliko kilometara i prilično tamni.
Znatno širi ali podjednako teško uočljivi prstenovi okružuju i najveću planetu Sunčevog sistema. Jupiterov sistem prstenova otkriven je 1979. godine i sastoji se od gustog unutrašnjeg sloja, zatim jednog izuzetno tankog i relativno svetlog glavnog prstena i dva gusta, široka i bleda spoljna obruča.
I konačno, planeta čiji su prstenovi poslednji otkriveni je ona koja nam je najudaljenija. Prvi dokazi za Neptunove prstenove prikupljeni su 1984. godine, a godine koje su usledile otkrile su da je njegov sistem prstenova malo drugačiji od ostalih. Naime, pored pet koncentričnih prstenova koji se razlikuju u širini i sastavu, te su neki uski i prašinasti dok su drugi širi i proređeniji, Neptun ima i pet delimičnih lukova, čiji nastanak i opstanak još uvek važe za misteriju koja nije u celosti razrešena.
Predrag Mijatović, FakeNews Tragač
