Da li u „EU nije primljena nijedna zemlja koja nije Hitlerove trupe dočekala s cvećem“?

„Ministre, evo imamo jedan paradoks“, promumlao je novinar Milomir Marić pre nekoliko godina u jutarnjem programu Hepi televizije intervjuišući bivšeg ministra spoljnih poslova iz vremena Slobodana Miloševića, Živadina Jovanovića. „Da u Evropsku uniju nije primljena, sada, nijedna zemlja koja nije Hitlerove trupe dočekala s cvećem“, nastavio je Marić uz svoj karakterističan polu-osmeh. „Evo sad kad saberemo, kako je bilo u Sofiji, kako je bilo u Bukureštu, kako je bilo u Zagrebu…“ dodaje novinar, a sagovornik ga prekida: „ja lično mislim da to nikako nije slučajno, ne znam šta vi mislite“.

A, šta vi mislite? Pada li vam na pamet neka od 27 država sadašnje EU koja Hitlera tokom Drugog svetskog rata nije dočekala kao oslobodioca? Ako čitate domaće onlajn medije, poistovećivanje Evropske unije sa nacističkom Nemačkom vam nije strana teza. Pre tri godine Glas javnosti pisao je da se „rame uz rame sa Hitlerom borila cela Evropska unija“, a pre samo nekoliko meseci Večernje novosti objavile su tekst koji govori da su „uz Hitlera bile gotovo sve današnje članice EU“. Slične tvrdnje mogu se pronaći i na društvenim mrežama. Nema sumnje da ovaj narativ s lakoćom opstaje u domaćoj javnosti.

Ako posmatramo koje su današnje države Evropske unije i formalno stupile u neku vrstu saveza sa nacističkom Nemačkom, spisak nije predugačak. Na strani nacista otvoreno su bile Italija, Hrvatska, Bugarska, Slovačka, Rumunija i Finska koja je sa nacističkim režimom sarađivala u ratu protiv sovjeta. Na papiru, pakt sa nacistima potpisala je i tadašnja Nedićeva vlada u Jugoslaviji. Ipak, u domaćim tabloidima svakako nećete pročitati da je Hitler zbog toga „dočekan s cvećem“ u današnjoj Srbiji.

Kolaboracionista je – logično – bilo u svakoj državi u koju je okupator kročio. Ipak, to ne znači da je svaka država koja je danas u EU aktivno ili dobrovoljno bila, što bi Glas javnosti rekao, „rame uz rame“ s Hitlerom. Nivoi kolaboracionizma sa Hitlerovim režimom u različitim evropskim zemljama varirali su od sporadičnih kontakata malih grupa građana sa okupatorom, do saradnje na nivou državnih vrhova. Slika kolaboracionizma u Evropi nije tako crno-bela kakvom je domaći mediji neretko prikazuju, a države današnje EU uglavnom su bile žrtve nacizma, pre nego njegov saveznik.

Uzmimo za primer Francusku. Ova država EU je na početku Drugog svetskog rata stajala snažno uz savezničke sile. Zapravo, pakt saveznika je i nastao tako što su Velika Britanija i Francuska sa Poljskom potpisale sporazum da će joj priteći u pomoć ukoliko je Nemačka napadne. Francuska je poštovala ovaj sporazum i 3. septembra objavila rat Nemačkoj, nakon njenog napada na Poljsku. Međutim sredinom 1940. godine ova država je kapitulirala pod čizmom nacizma. Ubrzo je formirana takozvana Višijevska Francuska, entitet koji je postojao samo tokom rata i koji je sarađivao sa nacistima. Međutim, u isto vreme postojali su i brojni pokreti otpora nacizmu. Može li se onda reći da je Francuska bila „rame uz rame“ s Hitlerom? Teško. Višijevska Francuska bila je marionetska država nastala kao posledica nacističke okupacije, a ne na osnovu želje francuskog društva da stane uz nacističku Nemačku. I ne, Hitler u Parizu nije dočekan s cvećem – o tome svedoče snimci i fotografije njegove posete ovom gradu nakon okupacije.

Postoje i države koje su primljene u EU, a da trupe nacističke Nemačke u njih nikada nisu ni kročile, pa samim tim niko nije mogao da ih „dočeka sa cvećem“. Takve su recimo ostrvske države Malta i Kipar koje su tokom Drugog svetskog rata bile britanske kolonije. Sile osovine napadale su ih iz vazduha, ali do kopnene invazije nikada nije došlo, niti su ostrva bila pod nemačkom kontrolom. Nacističke trupe nisu kročile ni u nominalno neutralni Portugal, takođe današnju članicu EU. Ova država je i sama bila pod diktaturom u vreme Drugog svetskog rata i premda postoje indicije da je sarađivala sa nacističkim režimom, održavala je bliske veze i sa Velikom Britanijom, svojim istorijskim saveznikom.

Iako više nije u Evropskoj uniji, Velika Britanija je bila njena članica od osnivanja do 2016. godine i još jedna je ostrvska država u koju nacističke trupe (skoro da) nisu kročile. Naime, jedina britanska teritorija u Evropi koju su nacisti okupirali su Kanalska ostrva, arhipelag u Lamanšu čija zbirna površina je oko 196 km², odnosno nešto više od polovine površine koju zauzima Beograd. Tokom okupacije na ovim ostrvima jesu zabeleženi slučajevi kolaboracionizma domicilnog stanovništva sa okupatorom, ali se ipak ne može reći da je on „dočekan s cvećem“, niti se ova ostrva mogu poistovećivati sa celom Velikom Britanijom koja je svakako bila jedan od najljućih neprijatelja nacističkog režima.

Apsurdno je, takođe, tvrditi da je Poljska – još jedna država EU koja je doživela nezapamćena stradanja od nacističkog režima – „dočekala Hitlera s cvećem“ ili bila „rame uz rame s njim“. I u ovoj državi je bilo saradnje sa okupatorom na individualnom nivou, ali je generalno gledano ona bila marginalna, navode poljski istoričari.

Tema kolaboracionizma u evropskim državama tokom Drugog svetskog rata izuzetno je osetljiva i teška za ispitivanje, s obzirom na to da u okviru istorije svake od 27 članica EU mogu pronaći i primeri saradnje s okupatorom, i primeri pokreta otpora protiv nacizma. Ipak, tvrdnje da su sve, ili skoro sve države današnje EU „dočekale Hitlera s cvećem“ ili bile „rame uz rame“ s njim tokom rata, apsurdna je, netačna i uvredljiva za pojedinačne narode u Evropi, ali i Evropljane generalno.

Ivan Subotić, FakeNews Tragač