Da li MMR vakcina izaziva autizam?

Objava neistine je poput bacanja perja sa vrha zgrade; demant neistine je nalik pokušaju da se prosuto perje vrati u jastuk. Februara 1998, ugledni medicinski časopis Lanset objavio je studiju britanskog gastroenterologa Endrua Vejkfilda, napisanu sa još 12 autora, u kojoj je pretpostavljena uzročna veza između MMR vakcine – nazvane po bolestima od kojih štiti, a to su: male boginje (measles), zauške (mumps) i rubeola (rubella) – i autizma. Studija je vrlo brzo dospela u žižu britanske javnosti, MMR vakcine su postale predmet žučne rasprave, a rezultat čitave kontroverze bila je značajno snižena stopa vakcinacije u narednim godinama.

Prvi demant usledio je nepunih mesec dana nakon što je Vejkfildova studija objavljena. Marta 1998. panel od 37 eksperata britanskog Saveta za medicinska istraživanja utvrdio je da „nema dokaza koji ukazuju na bilo kakvu vezu“ između MMR vakcine i autizma. Epidemiološka istraživanja rađena nakon toga samo su potvrdila ovaj zaključak, a istu poziciju zastupaju i sve vodeće zdravstvene institucije, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju, američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti i britansku Nacionalnu zdravstvenu službu. Rečju, oko toga da MMR vakcine ne izazivaju autizam postoji sveopšti naučni konsenzus.

Umesto u vakcinama, još uvek nerazjašnjene uzroke autizma treba tražiti pre svega u genetskim, ali i faktorima okoline, poput poodmakle starosne dobi roditelja i prenatalne izloženosti zagađenom vazduhu. Doduše, oni i dalje ne objašnjavaju znatno uvećanu stopu autizma u prethodnim decenijama, koja je, u sadejstvu sa simultanošću uzrasta u kojem se on ispoljava i uzrasta u kojem dete prima prvu dozu vakcine bitno uticala na pojedine roditelje da prihvate Vejkfildovu hipotezu. Ipak, za sve veći broj slučajeva autizma nisu zaslužne MMR vakcine, već sveobuhvatnija definicija ovog poremećaja, češće i ranije testiranje i povećana svest javnosti.

Što se tiče samog Vejkfilda, nekoliko godina nakon što je istraživanje objavljeno isplivale su informacije koje su i definitivno diskreditovale njegovu studiju. Februara 2004, istraživački novinar Brajan Dir otkrio je da je – pre nego što je započeo rad na spornoj studiji – Vejkfild bio unajmljen od strane zastupnika roditelja autistične dece koji su tragali za dokazima za kolektivnu tužbu protiv proizvođača vakcina. Sledećeg meseca većina koautora studije povukla je svoju podršku za tumačenje prema kojem se pretpostavlja veza između MMR vakcina i autizma. Dir je nastavio da istražuje te je nedugo zatim obelodanio da je Vejkfild imao još jedan neprijavljeni sukob interesa u vidu patenta za konkurentsku vakcinu, a nekoliko godina kasnije i da je flagrantno manipulisao podacima u svom ionako malom uzorku (svega dvanaestoro dece). Rasplet čitave afere usledio je 2010. godine kada je Lanset povukao Vejkfildov rad, a dotičnom zabranjeno da se bavi medicinom u Velikoj Britaniji.

Zvuči kao srećan kraj, zar ne? Ali razmotrimo širu sliku. U Velikoj Britaniji je stopa vakcinacije MMR vakcinom danas na najnižem nivou u poslednjih 15 godina, odnosno otkad je Lanset povukao Vejkfildovu studiju. Sjedinjene Države takođe beleže manju stopu vakcinisane dece u istom periodu. A u Srbiji je ove godine u prvi razred krenulo oko 9.000 nevakcinisane ili samo delimično vakcinisane dece, od ukupno 65 hiljada prvaka.

Kao rezultat toga, mnoge zemlje se danas ponovo suočavaju sa bolestima koje su u jednom trenutku bile iskorenjene. Amerika je zvanično iskorenila male boginje još 2000, da bi ove godine zabeležila najviše obolelih u više od tri decenije. Ujedinjeno Kraljevstvo ih je eliminisalo 2017, da bi prošle godine zabeležilo najviše slučajeva od 2012. Srbija nikada nije dostigla status eliminacije, ali trenutno beleži epidemiju malih boginja. Štaviše, celokupna Evropa danas broji najviše obolelih od ove bolesti u poslednjih četvrt veka. Četvrt veka kasnije, Vejkfildovo perje još uvek tumara planetom.

Predrag Mijatović, FakeNews Tragač