Da li je u igri „papir – kamen – makaze“ svaki odabir jednako jak?

Ako želite da saznate da li vam je ljubav uzvraćena, uzmite jedan cvet i odigrajte „Voli me – ne voli“. Ako želite da u igri žmurke dodelite ulogu tragača, odigrajte „Eci – peci – pec“. A ako želite da odaberete kome će posle ručka pripasti čast da opere posuđe, tu je dobro staro rešenje „papir – kamen – makaze“ (PKM). Naoko deluje da su ove tri igre slične po tome što razrešenje prepuštamo sudbini. U prvom slučaju na raspolaganju su joj dve opcije (da / ne), u drugom joj je zadatak da izdvoji jednog predstavnika skupa, a u trećem da odabere pobednika. Ipak, da li je u poslednjoj igri reč o čistoj sreći?

Kada vam je neko prvi put objasnio pravila PKM, verovatno vam se nad glavom javio znak pitanja. Podrazumevalo se, naime, da treba da pristanete na takozvani „suspension of disbelief“ u vezi sa ulogom papira. Dobro, makaze su jače od papira jer ga seku, a možemo nekako zamisliti i da se kamenom razvale makaze. Ali kako je tačno papir jači od kamena? U ovakvim cirkularnim pravilima svaki izbor mora biti jednako ranjiv i jak, ali papir koji se obmotava oko kamena i zarobljava ga – pa to ni Tolkin ne bi izmislio! Taj prvi instinkt koji vam se javio u vezi sa ovom igrom možda je ostao u vama i dan-danas, a to je, videćemo, veoma važno za razrešenje dileme iz naslova.

Kada bismo kartice „papir“, „kamen“ i „makaze“ izvlačili iz šešira, tada bi šansa za svaku opciju zaista bila 1:3. Međutim, u igri koja podrazumeva interakciju među ljudima, ishod nikada neće biti puki odraz statističkih mogućnosti. Čim uzmemo u obzir blefiranje, pamćenje i nadmudrivanje, već smo se odmakli od pozicije u kojoj je svejedno šta ćete odabrati.

U knjizi „Šansa“, koju je objavio magazin Nju sajentist, navodi se na osnovu velikog broja odigranih partija da ljudi osetno češće biraju kamen (36%) nego papir (30%). Dakle, iako je svaka opcija jednako snažna, igrači verovatno ne mogu da se otarase utiska da je kamen „alfa i omega“. Ne samo što bi u stvarnom životu pobedio, rasturio i nadživeo makaze i papir, nego je i sâm gest stisnute pesnice ubedljivo impresivniji od pruženog dlana ili dva prsta. Šta je zaključak? Najpametnije je – kontraintuitivno – odigrati papir.

Troje kineskih naučnika zašlo je još dublje u ovu temu. Njihov rad iz 2014. pokazuje da će igrač često nastaviti da bira određeni „alat“ ako je prethodno pomoću njega odneo pobedu, baš kao što bismo se i u drugim životnim prilikama vodili načelom „ako nije pokvareno, ne popravljaj“. Kada se igrač odluči da promeni taktiku, to se najčešće dešava u smeru „obrnutom od kazaljke na satu“, tj. ka jačem elementu – kamen će zameniti papirom, papir makazama, a makaze kamenom. Ukoliko sve ovo upamtite, imaćete realnu prednost nad suparnikom koji misli da je sve stvar puke sreće. Ako izbegnete pranje posuđa zahvaljujući našem tekstu, recite ukućanima poneku lepu reč o FakeNews Tragaču.

Stefan Janjić, FakeNews Tragač