Da li se suncokreti uvek okreću prema Suncu?

Samo ime biljke suncokret jasno određuje njenu najpoznatiju karakteristiku – da svojim kretanjem prati Sunce. Međutim, možda vam se nekada dogodilo da pokraj puta vidite beskrajno polje prekriveno suncokretima koji – suprotno očekivanom – nisu okrenuti prema Suncu, već u sasvim suprotnom smeru. U pitanju je svakako prelep prizor (moguće i da posmatrate zalazak Sunca), ali suncokreti okrenuti suprotno od Sunca bi nekome, usled prividne nelogičnosti njihove orijentacije, mogli pokvariti takvu sliku. Ne brinite, ove biljke su svoje ime dobile s valjanim razlogom i zaista prate Sunce na jedinstven i fascinantan način. Samo to ne čine tokom celog svog životnog ciklusa.

Iako postoji više vrsta suncokreta u ovom tekstu fokusiraćemo se na takozvani uobičajeni suncokret (Helianthus annuus), onaj koji ljudi uzgajaju kako bi od njega dobili razne potrepštine – od hrane do industrijskih boja ili biodizela. Suncokret je jednogodišnja, zeljasta biljka iz porodice glavočika poreklom iz Severne i Južne Amerike. Danas se zbog svog značajnog mesta u životima ljudi gaji širom sveta. Životni ciklus ove biljke traje oko tri do četiri meseca, odnosno 90 do 120 dana. Međutim, do trenutka kada će dobiti svoj karakterističan izgled po kom ga poznajemo – velika cvetna glava sa žutim laticama i braon glavicom – suncokret će već prestati da prati sunce.

Suncokreti se, zapravo, ne kreću samo tokom dana, već i tokom noći. Oni prate sunce tokom dana od istoka ka zapadu, da bi se tokom noći njihove glavice ponovo okrenule ka istoku kako bi ujutru dočekale nov sunčani dan. Ali kako to rade? Istraživači sa kalifornijskih univerziteta Dejvis i Berkli u svojoj studiji otkrili su da suncokreti povezuju svoje gene vezane za unutrašnje određivanje vremena sa rastom stabljike. Tako se „istočna strana stabljike tokom dana više izdužuje od zapadne, okrećući stabljiku i cvet ka zapadu kako bi pratili tranzitno sunce“, navodi se u vesti o pomenutoj studiji na sajtu Berklija. Suprotno tome zapadna strana stabljike noću raste brže, pa se glavica cveta dok je mrak okreće nazad ka istoku da bi bila spremna za nove zrake sunca ujutru.

Međutim, sve ovo odvija se dok je biljka i dalje sasvim mlada. Profesor emeritus sa Univerziteta Blumington u Indijani Rodžer Hangarter piše da postoji uobičajeno pogrešno shvatanje vezano za cvetne glavice suncokreta i njihovo kretanje. „Nezreli cvetni pupoljci suncokreta zaista prate Sunca i tokom sunčanih dana oni će ga pratiti preko neba od istoka ka zapadu, a do zore će se vratiti u položaj okrenut ka istoku“, objašnjava profesor, ali i dodaje: „kako cvetni pupoljak sazreva i cveta, stabljika se ukrućuje i cvet postaje fiksirano okrenut ka istoku“.

Dakle, suncokreti se zaista u jednom periodu svog razvoja kreću prateći Sunce, ali kao zrele biljke to ne rade. Pomenuti istraživači sa kalifornijskih univerziteta Berkli i Dejvis navode da je njihova studija pokazala i to da geni zaduženi za unutrašnje određivanje vremena u suncokretima ujedno i stopiraju kretanje koje tokom ranijeg razvoja biljke omogućavaju i na taj način „ostavljaju cvet okrenut ka istoku kako bi sakupljao toplotu jutarnjeg sunca i obezbedio toplu platformu za oprašivanje pčela“.

Teodora Koledin i Ivan Subotić, FakeNews Tragač