Da li je bitkoin anonimna valuta?

Kada pomislim na bitkoin, najpre se setim priče jednog poznanika o tome kako je 2016. ili 2017. godine posedovao polovinu jednog. Vrednost ove virtuelne valute tada je postepeno rasla, ali nije bila ni približno vrtoglavo visoka kao što je poslednjih godina. On je odlučio da ga u tom periodu i proda, verovatno uz pretpostavku da valuta neće više rasti i/ili da će, štaviše, opasti. Nije preterano razmišljao o tome sve dok njegova vrednost nije počela manično da skače tokom proteklih godina. Ipak, svakako je bolje prošao od aktera sitkoma Štreberi u epizodi The Bitcoin Entanglement koji su svoje bitkoine (u množini!) izgubili.

Moja druga asocijacija na ovu valutu bila je da se njome služe razni sumnjivi tipovi (čitaj kriminalci) kako bi pribavljali ilegalne proizvode i usluge. Ili ih nudili, šta god. Prema mom nekadašnjem uverenju, to je bila odgovarajuća opcija jer bitkoin pruža potpunu anonimnost prilikom transakcija. Naravno, bila sam u zabludi, a sada iz iste želim da izbavim i vas.

Autori studije iz 2013. godine koja je istraživala jedinstvene karakteristike plaćanja bitkoinom navode da ova valuta poseduje jednu „kontraintuitivnu“ osobinu: „dok je vlasništvo nad novcem implicitno anonimno, njegovo kretanje je globalno vidljivo“.

Ova činjenica detaljnije je obrazložena u istraživanju stručnjaka iz Turske pod nazivom „Anketa o anonimnosti i privatnosti u digitalnim novčanim sistemima sličnim Bitkoinu“. U njemu se pojašnjava da iako korisnici bitkoina ne upotrebljavaju svoja prava imena već pseudonime (preciznije kriptografske adrese u vidu različitih kombinacija brojeva i slova), oni im ne garantuju potpunu anonimnost i privatnost. Sve transakcije beleže se i javno su dostupne na tzv. blokčejnu (engl. blockchain), odnosno svojevrsnoj „javnoj knjizi bitkoina“ uz pomoć koje se može pratiti tok bitkoina između transakcija kao i aktivnost korisnika.

Znamo da bitkoin definitivno nije anonimna valuta i zahvaljujući većem broju slučajeva kada su istraživači i organi za održavanje javnog reda uspešno ulazili u trag plaćanjima i vlasnicima bitkoina. Njujork Tajms je 2021. godine objavio članak o tome da je američko ministarstvo pravde saopštilo da je „ušlo u trag 63,7 od ukupno 75 bitkoina“ koje je kompanija za naftovode Kolonijal Pajplajn isplatila hakerima. Poznati njujorški medij iskoristio je ovu situaciju da dublje analizira temu anonimnosti bitkoina zbog čega je tekst publikovan pod tvrdnjom kako „istraga slučaja Pipeline ruši ideju da je bitkoin nemoguće pratiti“.

Uspešna stručnjakinja u ovoj oblasti jeste Sara Majkldžon, a jedan od njenih radova tiče se praćenja transakcija koje se odvijaju između različitih blokčejnova, što je proces koji korisnicima može omogućiti dodatnu anonimnost. Posredstvom određenih platformi se za jednu digitalnu valutu (recimo Bitkoin) potražuje druga (na primer Monero), a obe transakcije se dešavaju na odvojenim blokčejnovima zbog čega se u prvi mah ne uočava njihova međusobna poveznica. Zajedno sa kolegama, Majkldžon je prikupila i povezala preko 1,3 miliona transakcija ove vrste sa jedne platforme za razmenu valuta. Od ukupnog broja prenosa, evidentirali su više od 100.000 slučajeva kada su korisnici konvertovali jednu virtuelnu valutu u drugu, da bi se odmah vratili na prvu. U slučaju bitkoina, identifikovali su 76% transakcija između različitih blokčejnova.

Naposletku, viši predavač na Univerzitetu u Singapuru Emir Hrnjić objašnjava da „svaki nelegalno stečeni bitkoin na kraju mora biti unovčen kroz transakcije u stvarnom životu, koje su najčešće povezane sa kripto-berzom ili bankovnim računom“. Kako navodi, banke i većina kripto-berzi primenjuju stroge propise o sprečavanju pranja novca i identifikaciji klijenta, usled čega transakcije isplate u praksi mogu otkriti identitet vlasnika bitkoina.

Teodora Koledin, FakeNews Tragač