Da li godišnja doba nastaju zbog promene udaljenosti Zemlje od Sunca?

Da Zemlja kruži oko Sunca i svoje ose, te da ima svoju orbitu neki od nas su pretpostavljali pre više od 2.000 godina ali su nam stotine godina trebale da pronađemo dokaze za takve hipoteze, a potom i prihvatimo da nismo centar svemira oko kog se ostala nebeska tela kreću. Ubrzo smo shvatili i da Zemljina orbita nije pravilno kružna već eliptična. Logičan zaključak bio bi da godišnja doba zavise od ovog kretanja, to jest od toga koliko je Zemlja u datom trenutku udaljena od svog izvora toplote – Sunca. Međutim, nije tako. Godišnja doba zavise od nagiba Zemlje, a ne od toga koliko je ona udaljena od Sunca.

Naša planeta na svom putu oko sopstvene ose (zamišljene linije koja prolazi kroz Sverni i Južni pol) i oko Sunca ne stoji uspravno već pod nagibom od 23.45 stepeni. Da bismo otkrili zbog čega je to tako, moramo se vratiti čak četiri i po milijarde godina unazad, u vreme kada je Zemlja bila vrlo mlada planeta. Iako ne postoje definitivni dokazi za ovu hipotezu, naučnici veruju da je u to vreme naša planeta doživela veliki udar, to jest da ju je pogodilo nebesko telo veličine Marsa po imenu Teja. Zbog siline tog udara danas postoji pomenuti nagib Zemlje, a naučnici hipotetišu i da je Mesec nastao od ostataka Teje.

Ali kakve sve ovo veze ima sa godišnjim dobima? Dok se Zemlja rotira oko Sunca pomalo nagnuta u jednu stranu i sa svojom osom uvek usmerenom u istom pravcu, različiti delovi naše planete dobijaju direktne sunčeve zrake tokom njenog putovanja. Tako tokom decembra Sunce sija direktno u južnu hemisferu Zemlje‚ a indirektno u severnu, pa je u zemljama južno od ekvatora tada leto. Suprotno tome, tokom juna Sunce sija direktno u severnu hemisferu, a indirektno u južnu, pa je leto o zemljama severno od ekvatora.

Kao što smo na početku teksta rekli, Zemljina orbita je eliptično što zaista znači da je naša planeta tokom različitih doba godine nekada bliža Suncu, a nekada udaljenija od njega. Tačka u Zemljinoj orbiti u kojoj je naša planeta najudaljenija od Sunca naziva se Afel i u njoj se nalazimo početkom jula. Tada smo od Sunca udaljeni oko 152 miliona kilometara. S druge strane, tačka u kojoj smo najbliži Suncu zove se perihel i u njoj se nalazimo početkom januara. Tada smo od Sunca udaljeni oko 147 miliona kilometra. Iako se iz naše perspektive čini da je 5 miliona kilometara ogromna udaljenost, na nivou celokupne razdaljine ne radi se o značajnoj razlici. „U poređenju sa tim koliko je Sunce udaljenо od Zemlje, ova promena udaljenosti tokom godine ne pravi veliku razliku u našim vremenskim uslovima“, navodi se na sajtu NASA.

Ivan Subotić i Teodora Koledin, FakeNews Tragač