Da li je Volt Dizni zamrznut posle smrti?

Ako zalutate u određene kutke interneta, saznaćete ne samo da je Volt Dizni bio zamrznut posle smrti (to ste ionako već čuli), već i da je njegova kompanija svoju adaptaciju Snežne kraljice naslovila Frozen (eng. zamrznut ili zaleđen) kako bi onlajn pretrage sadržine „Disney frozen“ ili „Frozen Disney“ izbacivale rezultate o istoimenom filmu, umesto informacije o pomenutoj zaveri.

I zaista, na navedene upite Gugl prikazuje linkove o dotičnom animiranom mjuziklu, ali dovoljno je samo malo korigovati pretragu, tako da ona glasi, na primer, „Walt Disney frozen“, i na vrhu stranice će se naći rezultati o glasini da je Dizni bio kriogeno zamrznut nakon smrti kako bi u budućnosti, kada nauka bude dovoljno napredovala, mogao biti vraćen u život. E pa, ako je plan iza naslova Frozen bio da se u javnosti ne govori o zamrznutom telu tvorca Diznilenda, taj plan, kao što vidimo, nije uspeo.

Nije poznato odakle su glasine došle, ali jeste poznato da su nastale ubrzo nakon Diznijeve smrti 15. decembra 1966. Jedan mogući izvor bio je tabloid Nešnal spotlajt, čiji se dopisnik navodno ušunjao u ostavu bolnice u kojoj je Dizni nekoliko nedelja ranije preminuo i zatekao pokojnog oca (američke) animacije u kriogenoj metalnoj komori. Drugi mogući izvor bila je grupa animatora iz Diznijevog studija sa „bizarnim smislom za humor“.

U svakom slučaju, glasina je nastavila da cirkuliše popularnom štampom u narednim godinama – danas znamo za napise u francuskom magazinu Isi Pariz i američkim tabloidima Nešnal tetler i Midnajt – a samim tim i da se usložnjava, do te mere da je u jednoj verziji priče Diznijevo telo sačuvano u samom Diznilendu, tačnije u zamrzivaču ispod atrakcije Pirati sa Kariba, otvorenoj tri meseca nakon Voltove smrti.

Istini za volju, sama glasina se ne bi sigurno toliko primila da nije zvučala bar donekle verodostojno. Razloge za to možemo naći u Diznijevoj reputaciji te istorijskom kontekstu njegove epohe. Naime, Dizni je za života bio poznat kao tehnološki inovator, ne samo u filmskoj industriji, već i zahvaljujući projektima kao što su Diznilend i EPCOT (Experimental Prototype Community of Tomorrow), njegovo nikad realizovano utopijsko naselje budućnosti, tako da nije teško zamisliti da je čak i u smrti bio korak ispred drugih. Pored toga, šezdesetih godina prošlog veka krionika je dospela u žižu javnosti, ponajviše zbog knjige Perspektiva besmrtnosti Roberta Etingera, „oca krionike“, objavljenoj 1964. I na sve to, nepunih mesec dana nakon što je Dizni preminuo, krionika je stvarno počela da se upražnjava – 12. januara 1967. američki psiholog Džejms Bedford postao je prva osoba čije je telo kriogeno zamrznuto posle smrti.

Međutim, koliko god sve ove okolnosti činile glasinu uverljivijom, sama glasina je i dalje neutemeljena. Diznijeva rođena ćerka Dajen demantovala ju je još 1972, napisavši: „Nema apsolutne nikakve istine u glasini da je moj otac, Volt Dizni, želeo da bude zamrznut. Sumnjam da je moj otac uopšte i čuo za krioniku“. Umesto leda, Voltovo poslednje konačište bilo je vatra. Prema svim raspoloživim dokazima, Dizni je kremiran dva dana nakon smrti, a urna sa njegovim ostacima položena u porodični mauzolej groblja u Glendejlu, Kalifornija, nedaleko od njegovog studija.

Predrag Mijatović, FakeNews Tragač