Da li kosa i nokti rastu i nakon smrti?

„Na zapadu ništa novo“ otpevao je frontmen grupe Riblja Čorba 1981. godine, ali je inspiraciju za naziv pesme – sasvim sigurno – pronašao u ratnom romanu pisca Eriha Marije Remarka objavljenom 1929. godine. Na zapadu ili ne, nije novo niti iznenađujuće da muzičari traže i nalaze inspiraciju u književnim delima (čak je i Ajron Mejden svojevremeno pevao o „Vrlom novom svetu“). Ali bez daljeg duženja, objasniću odmah zašto nam je baš ovaj roman važan za našu temu.

U ovom polubiografskom delu koje opisuje fizičke i mentalne traume nemačkih vojnika tokom Prvog svetskog rata, napisana je sledeća scena: Nemački vojnik Paul Braumer posećuje svog ranjenog saborca Kemeriha, za koga pretpostavlja da neće preživeti. On posmatra njegove nokte, te zamišlja kako će oni „nastaviti da rastu, kao fantastične podzemne biljke dugo nakon što Kemerih prestane da diše“, a zajedno sa njima „i kosa na lobanji koja se raspada, kao trava u plodnoj zemlji“.

Međutim, nauka potvrđuje da ni kosa, ni nokti, ne nastavljaju da rastu nakon nastupanja smrti. Verovatno se sada pitate: u redu, da li je onda fenomen koji Remarka opisuje potpuno fabrikovan? Ne, nije. Zasnovan je na nekoj vrsti optičke varke. U određenom periodu nakon smrti osobe, njena kosa i nokti mogu delovati vizuelno duži nego što su bili prvog dana, ali ne zato što i dalje rastu. Bi-Bi-Si je 2013. godine objavio članak na ovu temu, u kom se objašnjava da kada srce prestane da kuca, dotok kiseonika u mozak se prekida. Pošto u mozgu nema zaliha glukoze na koje bi se oslonio, nervne ćelije odumiru u roku od tri do sedam minuta. Autor ovog teksta dodaje da ćelije kože žive duže – čak do 12 sati nakon smrti:

„Da bi nokti rasli, moraju da se stvaraju nove ćelije, a to nije moguće bez glukoze. Nokti u proseku rastu oko 0,1 milimetar dnevno, a ta se brzina usporava s godinama. Sloj tkiva ispod osnove nokta, koji se zove matriks, odgovoran je za proizvodnju većine ćelija koje čine najnoviji deo nokta. Nove ćelije potiskuju starije unapred, pa se čini da se nokat produžava od vrha. Smrt prekida dotok glukoze i samim tim rast nokta prestaje. Sličan proces važi i za kosu.“

Optička varka da nokti i kosa preminule osobe rastu, nastaje usled procesa dehidratacije i skupljanja, odnosno povlačenja kože. Kako se navodi u istraživanju „Proces raspadanja i postmortalne promene: pregled“ iz 2014. godine, „leš gubi sadržaj vlage i zapreminu tkiva, ostavljajući za sobom kožu koja se zatim dodatno skuplja u manju zapreminu“. Autori studije napominju kako u nekim slučajevima, „ekstremno skupljanje kože na zglobovima može dovesti do njenog pucanja, naročito u predelu prepona, vrata i pazuha“. Ovaj relativno bizaran mit demantovan je i u istraživanju pedijatara dr Rejčel Vrimen i dr Erona Kerola koje govori upravo o medicinskim mitovima. Pomenuti istraživači objašnjavaju da dehidratacija tela dovodi do povlačenja kože oko dlaka i noktiju, što može stvoriti privid da su dlake ili nokti duži, odnosno izraženiji, kao i da pravi rast zahteva složenu hormonsku regulaciju koja nije moguća nakon smrti.

Zaključak je očigledan – rast noktiju i kose nakon smrti Braumerovog saborca samo je plod piščeve mašte, ništa više stvaran nego, na primer, Orvelov svet u kom životinje pričaju poput ljudi.

Teodora Koledin, FakeNews Tragač