Da li je urin delotvoran kod uboda meduze?

Bila je to Ona sa meduzom. Tako se zove epizoda Prijatelja u kojoj Moniku ožari meduza, Džoi se seti da je na televiziji video kako na takvu ranu treba urinirati, a Čendler na kraju bude taj koji priskoči u pomoć. Pomenuta epizoda nesumnjivo je zaslužna što neki ljudi prilikom susreta sa ubodom meduze i dalje prvo pomisle na mokraću, ali na žalost onih koji su se na taj korak odlučili, Prijatelji ovde nisu bili u pravu.

Meduze imaju pipke prekrivene hiljadama žarnih ćelija, unutar kojih se nalaze bodlje prožete otrovom. Kada žarne ćelije dođu u kontakt sa spoljnim nadražajem, njihove otrovne bodlje izleću iz ćelija i ubrizgavaju otrovnu supstancu u ono što ih je dodirnulo, bio to predator ili plen, bile one u vodi ili na kopnu, žive ili mrtve (da, meduza može da vas ožari čak i kad je mrtva).

Prema spornoj teoriji, kada se to desi ranu treba sprati urinom, zato što mokraća ima pH vrednost sličnu morskoj vodi, odnosno prirodnom okruženju meduza. Problem sa ovim rešenjem je što ne uzima u obzir ravnotežu soli – u ovom slučaju suštinski važniji faktor od pH vrednosti. Naime, količina rastvorene soli u mokraći znatno je manja nego u morskoj vodi, zbog čega vrlo osetljive žarne ćelije meduza u dodiru sa razblaženim urinom ispuštaju još više otrova, tako da mokrenje na ranu od uboda meduze ne samo što ne pomaže, već može i da odmogne.

Flaširana voda ili voda sa česme takođe odmažu kod uboda meduze, iz istih razloga. Umesto toga, ranu je najbolje isprati morskom vodom, ali bez trljanja, jer i ova vrsta nadražaja može da aktivira žarne ćelije. Preostale bodlje, ukoliko neke ostanu utisnute, trebalo bi izvaditi pincetom ili struganjem okolne kože kreditnom karticom ili sličnim predmetom. Razume se, ranu nikako ne treba dodirivati rukama.

Nakon uklanjanja bodlji, sirće može biti od pomoći, ali nije preporučljivo koristiti ga kao univerzalno sredstvo, budući da kod nekih vrsta meduza ono može imati suprotno dejstvo, odnosno može rezultovati dodatnim ispuštanjem otrova nakon sipanja na ranu. Po završetku inicijalnog tretmana, potapanje rane u vrelu vodu (40-45 stepeni Celzijusa) na dvadesetak minuta takođe može biti od koristi.

Uopšteno gledano, većina uboda meduza nije opasna. Bol obično doseže vrhunac u prvih nekoliko minuta, popušta u narednim satima i ne traje duže od jednog dana. U slučaju težih simptoma, poput bola u grudima ili stomaku, mučnine ili povraćanja, grčeva, otoka, otežanog disanja, obilnog znojenja ili abnormalnog pulsa, neophodno je potražiti stručnu pomoć. Ali za većinu prisnih susreta sa meduzama važi ona latinska: tempus omnia vulnera sanat. Vreme leči sve rane.

Predrag Mijatović, FakeNews Tragač