Da li EU planira da uspostavi kontrolu nad imovinom svih svojih građana?

„EU želi našu imovinu!“ glavna je poruka objava koje su se prošlog leta proširile društvenim mrežama u Srbiji i regionu. Iako ni Srbija, ni BiH, ni Crna Gora i dalje nisu u Evropskoj uniji, građane ovih zemalja očigledno je potresla (dez)informacija o tome da EU planira da uspostavi tzv. centralni registar bogatstva. Posredstvom tog registra briselska administracija će imati uvid u to koliko građani EU imaju novca, deonica, automobila, pa čak i vrednog alata u radionici, tvrdi se u spornim objavama. Ali zašto bi EU to želela?

Ako je verovati pomenutim tračevima sa mreža, EU želi da registruje svu imovinu svojih građana kako bi joj mogla pristupiti, ako je to potrebno, „а potreba je trenutno akutna – EU je beznadno zadužena“. Međutim ne brinite. Ne planira se nikakav centralni registar imovine koji će omogućiti EU da pristupi vašem automobilu ili setu vrednijeg alata u radionici,  čak ni ako Srbija u dogledno vreme napravi geopolitički kopernikanski obrt, uskladi svoje politike i administraciju s evropskom i pridruži se EU.

Kao i svaka teorija zavere i ova je nastala na osnovu mrvica istine. Naime, Evropska komisija zaista jeste 2021. godine naručila studiju izvodljivosti za stvaranje registra imovine na nivou EU u cilju borbe protiv pranja novca i utaje poreza. Ona je već tada bila predmet debate u Evropskom parlamentu, pa je Komisija morala da pojašnjava da će „da se proceni izvodljivost projekta iz svih perspektiva, uzimajući u obzir operativne i pravne aspekte, posebno zaštitu osnovnih prava i ličnih podataka“. Komisija – u odgovoru na pitanja evroparlamentaraca –  napominje i da „specifikacije (za studiju izvodljivosti prim. aut) jasno naglašavaju da svaka moguća opcija za dizajn i rad Evropskog registra imovine mora ispunjavati gorenavedene zakonske zahteve i, posebno, biti u skladu sa Opštom uredbom EU o zaštiti podataka“.

Tek nekoliko godina kasnije – marta 2024. godine – studija izvodljivosti o registru imovine na nivou EU je i završena. „Studija prvo definiše listu imovine relevantne za pranje novca i utaju poreza, zatim mapira postojeće registre imovine, identifikuje praznine i pruža procenu izvodljivosti tri potencijalna scenarija sa operativne, pravne i IT perspektive. Pored toga, za svaki scenario se vrši analiza troškova i koristi“, navodi se u studiji. Među tri potencijalna scenarija za uspostavljanje EU registra imovine, treći je najsličniji onome što se predviđa u objavama sa ovih prostora:

„Scenario 3: EU bi uspostavila i održavala centralizovani registar imovine EU koji bi, slično obuhvatu imovine u scenariju 1, sadržao podatke iz postojećih nacionalnih registara imovine i podatke iz bilo kog novog nacionalnog registra imovine koji uspostave države članice. Pristup ovom registru imovine EU, sa nacionalnim portalima za pristup, za nadležne organe država članica bi obezbedila EU.“

Međutim, već u samoj studiji treći scenario je iz pravne perspektive ocenjen kao „posebno zabrinjavajuć“. On bi verovatno podrazumevao i „veću odgovornost sa stanovišta GDPR-a u pogledu obrade, bezbednosti podataka i skladištenja podataka nego što bi to bilo kada bi se uspostavio samo veb-portal za pristup 27 nacionalnih registara imovine, kao što je slučaj u scenarijima 1 i 2“, navodi se u studiji.

Konačno, u odgovoru na nova pitanja evroparlamentaraca o studiji izvodljivosti koja se tiče registra imovine EU iz jula prošle godine, Komisija – za sada – stavlja tačku na ovu priču. Centralizovani, ili bilo kakav drugi registar imovine na nivou EU nije zadržan u konačnom sporazumu o paketu mera protiv pranja novca. „Umesto toga, ko-zakonodavci su se složili oko pristupa usmerenog na ograničen skup robe visoke vrednosti, kao što su luksuzni automobili, čamci i avioni“, navodi se u odgovoru Komisije na pitanja evroparlamentarca Toma Vandendrisea objavljenom 11 septembra 2024. godine.

Dakle, neka vrsta zajedničkog registra imovine na nivou EU jeste planirana, ali su takvi planovi odbačeni mesecima pre nego što je dezinformacija o njima i počela da se širi društvenim mrežama u Srbiji i regionu, tokom maja ove godine. EU – uprkos dezinformacijama s mreža – neće „imati potpunu kontrolu nad svom imovinom svih građana u Evropi“.

Ivan Subotić, FakeNews Tragač