Da li je tačno da grom ne udara dvaput u isto mesto?

Izreku „grom ne udara dvaput u isto mesto“ koristimo kada želimo da kažemo kako nije izgledno da će se neka neuobičajena stvar ponovo desiti istoj osobi ili na istom mestu. Na primer, ukoliko vašeg prijatelja lopta pogodi u glavu dok gledate neku utakmicu, možete ga ubediti da nema potrebe da se pomerate sa vaših sedišta jer „grom ne udara dvaput u isto mesto“. Ali iako je logika u osnovi izreke ispravna – šanse da se neka malo verovatna stvar poput udara groma ponovi jesu vrlo male – sam primer nije adekvatan.

Grom itekako ume da udari dvaput u isto mesto, a nekada i više od dva puta. Poznata je priča Amerikanca Roja Salivana, Ginisovog rekordera u ovoj „disciplini“. Naime, Salivana je grom prvi put udario 1942, zatim je u narednih 27 godina bio pošteđen, da bi onda između 1969. i 1977. preživeo još šest udara groma, za rekordnih sedam. A da stvar bude još bizarnija, Ljudski Gromovod kako su ga zvali nije preminuo od silnih udara groma, već je sebi oduzeo život, navodno zbog ljubavnih nedaća.

Neživi predmeti su još češća meta udara, naročito ako se nalaze visoko. Na primer, antena na vrhu Empajer stejt bildinga, 443 metra visokog nebodera u Njujorku, pretrpi oko 25 udara groma godišnje (i nikakvu štetu zahvaljujući ugrađenom gromobranu). A tu je i slučaj svemirske misije Apolo 12 iz novembra 1969, čiju je letelicu grom udario dva puta u razmaku od svega 16 sekundi, i to manje od minut nakon poletanja (uprkos ovim komplikacijama, posada je uspela da sleti na Mesec i bezbedno se vrati na Zemlju).

Razlozi za to što grom u neka mesta udara dva ili više puta mogu spadati u domen puke slučajnosti (neminovno je da će na duge staze grom kad-tad ponovo udariti u istu tačku), ali mogu imati veze i sa svojstvima samog mesta udara. Naime, kada se električni naboj iz oblaka približi tlu, određeni objekti na zemlji počinju da odašilju varnice u vazduh. Do udara groma dolazi kada se dva električna kanala – silazni iz oblaka i uzlazni sa tla – naprasno spoje, čime nastaje staza duž koje se odvija električno pražnjenje. Ukoliko se pomenuti objekti nalaze visoko, imaju špicast vrh i sačinjeni su od provodljivog materijala (neboderi, antene, drveće, planinski vrhovi), utoliko je izglednije da će se njihove varnice iznova spajati sa silaznim kanalom iz oblaka, odnosno da će iznova biti mete udara groma.

Drugim rečima, ako ste planirali da se tokom nevremena sakrijete ispod drveta u koje je grom već udario, razmislite ponovo. Hiljade i hiljade ljudi širom sveta strada od posledica udara groma svake godine, tako da idući put kad se zadesite napolju dok seva, poslušajte jednu drugu, svrsishodniju izreku: When thunder roars, go indoors! Kad zagrmi, ulazi unutra!

Predrag Mijatović, FakeNews Tragač