15.12.2025.Tog leta 2007. milioni ljudi širom sveta nestrpljivo su čekali da saznaju kako će se završiti serijal o Hariju Poteru. Prodaja „Relikvija smrti“ počinjala je u ponoć, 21. jula, a izdavač Blumsberi uložio je deset miliona funti ne bi li sprečio spojlere: u štamparijama je bila zabranjena upotreba telefona, a pojedini radnici su prijavili da im je traženo da rade u mraku, kako ne bi mogli da otkriju šta će se desiti sa Harijem. Odštampane primerke su potom čuvale specijalne jedinice sa psima, a distribucija po knjižarama je satelitski kontrolisana, kako neko od vozila ne bi slučajno „skrenulo s puta“. Štampani rukopis koji je putovao u SAD do tamošnjeg izdavača imao je poseban tretman: advokat je doslovno sedeo na tom primerku na letu do Njujorka, kako bi sprečio otmicu romana. Procenjuje se da je odgovor na pitanje „Da li će Hari preživeti?“ znalo samo dvadesetak ljudi – autorka, urednici, lektori i ilustratori.
Toj maloj grupi se, ubrzo nakon ponoćnog stampeda, pridružila i prva čitateljka – En Džouns. Ona je sela ispred jedne londonske knjižare i slistila knjigu za 46 minuta, nakon čega je prepričala sadržaj okupljenim novinarima. Da bi to postigla, morala je da savlada 4.200 reči u minuti, što znači da bi ovaj Tragačev tekst – kad bi znala srpski – završila za svega osam-devet sekundi. En je šestostruka prvakinja sveta u brzom čitanju, što znači da je njen tempo skoro nedostižan. Ipak, dokle prosečan smrtnik može da dobaci u ovoj disciplini i može li mu to pomoći da brže uči?
U vodiču „Brzo čitanje za početnike“ autor konstatuje kako većina ljudi prestaje s učenjem čitanja negde oko trećeg razreda, što bi značilo da čitav život koristimo iste tehnike koje smo koristili kao desetogodišnjaci. Ako želite da se ubrzate, morate pre svega da utišate svoj „unutrašnji glas“. O čemu je reč? Uverite se i sami, i to ovoga trena: dok prelazite pogledom preko teksta, verovatno ga usput nemo čitate sopstvenim glasom. Međutim, vodič upozorava da svrha čitanja nije osluškivanje samog sebe, već razumevanje napisanog. Zbog toga je neophodno isključiti vokalizaciju, iako je to isprva krajnje čudno i kontraintuitivno. Naredni koraci uvežbavanja brzog čitanja odnose se na širinu fiksacije – drugim rečima, jednim pogledom treba da „pokupite“ više reči (čak do 14) umesto da se patite s jednom po jednom.
Istraživanje iz Indonezije (2020) pokazuje da učenici koji brže čitaju imaju i bolje rezultate razumevanja pročitanog. Međutim, znači li to da je bolje razumevanje izazvano brzinom? Možda stvari stoje ovako: učenici koji su svakako „bolji čitaoci” jednostavno su i brži, a rezultate može objasniti neki treći faktor – vežba, iskustvo, motivacija… Grupa američkih psihologa zaključuje da „čarobno rešenje ne postoji“, tj. da je nemoguće dobiti i jare i pare. Ako razgovaramo o iskusnim čitaocima (dakle, ne o učenicima), oni će povećanjem brzine žrtvovati nivo razumevanja. Ipak, u radu se dodaje da je katkad „prihvatljivo, pa čak i preporučljivo, prihvatiti smanjenje razumevanja u zamenu za povećanje brzine. To se može desiti, na primer, ako već znate mnogo o materijalu i prelistavate ga kako biste brzo pronašli određenu informaciju”.
U Nemačkoj su napravili sledeći eksperiment: poslali su tridesetoro studenata na kurs brzog čitanja, s idejom da zaključe kako će to uticati na brzinu, ali i na nivo razumevanja pročitanog. Brzina jeste bila unapređena, ali ne onoliko koliko je kurs obećavao. Kada je reč o razumevanju, autori iznose zanimljivu pretpostavku: onaj ko savladava brzo čitanje obično je naoštren da zapamti što više, i time stavlja sebe u takmičarski mod. Kada biste sada imali zadatak da u tom maniru brzinski pročitate ovaj tekst, verovatno biste se – znajući prirodu istraživanja – natprosečno potrudili da zapamtite ono što ste videli. To je samo po sebi ohrabrujuće, ali takav tempo ne možete držati dugo, posebno ako se borite sa složenim, dugim tekstovima, kojima treba pristupiti s razumevanjem.
Profesorka Milena Cvetkova sa Univerziteta Sv. Kliment Ohridski u Sofiji predlaže kontratrend – kao odgovor na brzu hranu, brzi turizam, brzu umetnost i brzo čitanje treba ponuditi sporo kuvanu hranu, turizam natenane, promišljenu umetnost i sporo čitanje. Štaviše, ona sporo čitanje slavi kao jednu od ključnih preduslova medijske i informacione pismenosti. En Džouns je možda zadivila prisutne tog jula 2007. godine, ali je uskratila sebi zadovoljstvo u tekstu. Taj sprinterski manir bio je prava avada kedavra: En je ubila Harija Potera, iako je on u knjizi ostao živ.
Stefan Janjić, FakeNews Tragač
