17.12.2025.Možda ste prekjuče raskinuli. Možda želite da date otkaz na očajnom radnom mestu a nemate nikakvu alternativu. Možda nikako ne možete da položite tri ispita koja su vam preostala. Možda se neko ko vam je drag bori s demencijom i ne seća se više ničeg lepog što vas je vezivalo. Možda ste i sami dobili lošu vest od lekara. Možda vas ne muči ništa konkretno, nego vam je samo dosta ratova, inflacije ili jezive neizvesnosti. A onda, neminovno, padne mrak: ako imate sreće da živite u mestima bez svetlosnog zagađenja, na nebu ćete ugledati zvezde. Njihova svetlost putovala je vekovima, pa i milenijumima da bi stigla do vas. Svemir je toliko velik, a svi mi, i sve naše muke, stanujemo na jednom zrncu peska zvanom Zemlja.
Susret sa nepreglednim kosmičkim dimenzijama zaista može biti utešan. I pre nego što ovaj tekst zaliči na nekakvu jeftinu pop-psihologiju, reći ćemo da vas „konekcija sa svemirom“ neće izlečiti, ali vam katkad može pomoći da barem na čas promenite perspektivu i uključite „zoom-out“ opciju. Time se, kao legitimnim naučnim pitanjem, bave i istraživači zadivljenosti.
Razmišljanje o veličanstvenosti svemira nema samo prostornu, već i vremensku dimenziju. Naše Sunce je neverovatno staro, ali kada bismo ga poredili sa čovekom i prosečnim životnim vekom – mogli bismo (uz malo poigravanja sa „šta ako“) da kažemo da je tek zagazilo u svoju 33-34. godinu. Mladoliko je, nije za staro gvožđe, ali već ga malo probada u krstima. U tom svetlu, može nam se javiti prijatna misao o izvesnom kraju svega nama poznatog – Sunce će buknuti, narasti, progutati planete, a sa njima i sve ono što nas trenutno muči. Ovakva katarza u destruktivnosti često se prikazuje kao eksplozija, kao supernova – u mimovima, stok fotografijama, pesmama, SF književnosti…
Malo toga znamo o dalekoj budućnosti, ali jedno je sigurno: Sunce sigurno neće postati supernova, jer je za tako nešto previše malo. Kako navodi profesor Adam Barouz sa Univerziteta Prinston, u Mlečnom putu se dosad pojavilo 100 miliona supernovih: one su obogatile galaksiju kiseonikom koji dišemo, gvožđem u našim automobilima, kalcijumom u našim kostima i kamenjem pod našim nogama. Sunce u svojoj posthumnoj eri neće biti tako široke ruke. Fizičar Frederik Bruvajler piše da će ono za oko pet milijardi godina postati crveni džin koji će lagano progutati Merkur i Veneru, a možda i Zemlju. Ako je i ne proguta, uništiće je do neprepoznatljivosti. Supernove ipak neće biti, jer je za nju neophodna zvezda s 8 do 10 puta većom masom od Sunca.
Dakle, neće sve nestati odjednom, u iznenadnom beličastom blesku – ali bez brige, dragi čitaoče: za koju milijardu godina neće postojati ni najmanja uspomena na ono što vas trenutno tišti.
Stefan Janjić, FakeNews Tragač
