20.12.2025.„Park iz doba jure“ je sve savršeno skockao: u komadu ćilibara (fosilne smole) pronađen je komarac koji se napio krvi dinosaurusa. Na taj način insekt je postao genetski USB iz kog se može izvući DNK dinosaurusa, pa ubrzo dobijamo nove primerke ovih predatora, tako živahne i verodostojne kao da nikada nisu izumrli. Ovakva simpatična naivnost u vezi sa funkcionisanjem genetike i dometima nauke navela je mnoge da pomisle da smo zaista na pragu oživljavanja nestalih vrsta.
A onda smo 2025. dobili priliku da vidimo rezultate pionirskih pokušaja „oživljavanja“: ovog maja na naslovnici magazina „Tajm“ objavljena je fotografija belog psa. Ispod precrtane reči „Extinct“ (Izumrli) našao se opis koji briše „F“ iz „SF“: „Ovo je Romul. On je strašni vuk. Prvi posle više od 10.000 godina. Sudbina ugroženih vrsta mogla bi zauvek biti promenjena“. Naime, kompanija „Kolosal bajosajensiz“ iskoristila je sačuvane deliće dva strašna vuka (aenocyon dirus), zub star 13.000 godina i deo lobanje star 72.000 godina da – kako tvrde – vrate ovu životinju na planetu nakon deset milenijuma pauze. Ne zaustavljaju se na tome, već obećavaju vaskrsenje dodoa, mamuta i tasmanijskog tigra, a kako bi izbegli etiketu bogataša koji se igraju boga, navode da njihova tehnologija može pomoći i vrstama koje su trenutno na ivici žileta.
Javno predstavljanje „strašnih vučića“ (Romula i Rema) bilo je praćeno statistikom koja zaista može da zaseni. Autori tvrde da genomi sivog vuka i strašnog vuka imaju poklapanje od čak 99,5%. Ako se potrudimo da u DNK sivog vuka ugradimo komponente iz onog zuba i dela lobanje, to bi trebalo da reši stvar, zar ne? Ideja deluje vrlo ohrabrujuće dok sa procenta ne pređemo na realne brojeve: genom sivog vuka ima 2,5 milijarde baza, što znači da nesklad od naizgled sitnih 0,5% nosi više od 12 miliona razlika.
Šta je „Kolosal“ zapravo uradio? Obavio je 20 ciljanih izmena u genima sivog vuka, pre svega vodeći računa o izgledu: bilo je važno da kučići budu veliki, beli, šire glave i jačih zuba. Međutim, da li je to zaista „strašni vuk“? Ne – i to iz dva očita razloga. Prvi se ogleda u činjenici da se DNK prirodno raspada tokom vremena, pa je nemoguće izvesti celovite zaključke iz preostalih delova slagalice starih 10 ili 70 milenijuma. Drugi razlog objašnjava profesor Jakob Hoglund sa Univerziteta u Upsali: „Ono što je nestalo – nestalo je i ne može se vratiti. Kada umre poslednji jedinka jedinstvene genetske loze, s njom nestaje i složeni splet gena oblikovan njihovom evolutivnom istorijom, u kojoj su važnu ulogu imali i slučajni događaji i prilagođavanja sredini”.
Dobro – rekao bi neko – možda ne možemo da vratimo strašnog vuka ili mamuta, ali šta ako nam „Kolosal“ nudi rešenje za ugrožene vrste koje i dalje postoje, i za koje možemo da sačuvamo obilje svežeg genetskog materijala? Mnogi naučnici se na takvu tezu hvataju za glavu: tvrde da se time stvara relaksirana atmosfera u stilu „ma lako ćemo, ako nestanu – oživećemo ih“, kao i da će „Kolosal“ progutati gomilu novca koji je mogao biti upotrebljen za smislene projekte očuvanja ugroženih vrsta.
Za kraj, evo SF scenarija za „Park iz doba antropocena“: Jedan komarac napio se vaše krvi dok ste ovog leta bili u prirodi. Umoran, upada u smolu i gine noseći dragoceni materijal. Civilizacija nestaje 2087. godine usled ratova i klimatskih promena, a na Zemlju se 12.000 godina kasnije spuštaju vanzemaljci, pa kao jedinu zaostavštinu ljudske vrste pronalaze parče ćilibara u kojem je pohranjena vaša konfiskovana krv. Dolaze na ideju da dopišu pronađene podatke u DNK majmuna (zbog izvrsnog procenta poklapanja genoma) koji je uspeo da preživi kataklizmu, pa da na taj način kreiraju novog Vas. Šta bi im ta kreatura mogla reći o izgledu i prirodi čoveka?
Stefan Janjić, FakeNews Tragač
