21.12.2025.Iako je u pitanju fikcija a ne novinarstvo, i beletristici je katkad potreban fektčeking. Šekspir je, na primer, Veronu smestio na morsku obalu, iako je ona od najbližeg mora (Jadranskog) udaljena više od stotinu kilometara. U knjizi „Priča o doktoru Dulitlu“ istoimeni junak leči majmune u Africi, a među njima i orangutane – koji inače žive na Borneu. Ja sam svoj prvi (na svu sreću neobjavljeni) roman započeo u sedmom razredu, a gradio sam ga oko grupe tinejdžera koja slučajno otkriva novi hemijski element. Sećam se da je bio zelen i tečan, pa pretpostavljam da je bio inspirisan radioaktivnim mutagenom iz Nindža kornjača. Da sam bio malo pažljiviji na časovima hemije, verovatno bih uvideo da mi je rukopis zasnovan na nemogućoj premisi i da nema prostora za nove tečne elemente – na sobnoj temperaturi to su jedino živa i brom.
Otkriće periodnog sistema elemenata zaista je predstavljalo pravi spektakl. Ne samo da je povezano i raspoređeno ono što je ranije bilo fragmentarno poznato, već smo dobili i mali prozor u budućnost – prazne kućice za elemente koji tek treba da budu otkriveni. Iako je za čuvenu tabelu najzaslužniji Dmitrij Mendeljejev, može se reći da je hemija druge polovine 19. veka bila spremna za takvo otkriće: zabeleženi su mnogi pokušaji da se postojeća znanja o elementima povežu u organizovane strukture, pri čemu posebno treba pomenuti zasluge nemačkog hemičara Lotara Majera.
Kada je Dmitrij objavio periodni sistem (1869), bila je poznata samo polovina elemenata koje smo do danas otkrili. On je slagao kartice spram hemijskih i fizičkih svojstava, inteligentno prepoznajući obrasce, pa je tako došao i do zaključka da će određeni kartončići ostati nepopunjeni bar još neko vreme. Na primer, veliku pažnju zaokupljalo je prazno mesto broj 43, koje je Mendeljejev privremeno obeležio kao „eka-mangan“. Taj pravougaonik nastanjen je tek 1937, i to prvim elementom koji smo otkrili veštačkim putem, u laboratoriji. Dobio je ime tehnecijum. Pretpostavke o galijumu, skandijumu i germanijumu su takođe bile uspešne.
Ipak, nisu sva predviđanja slavnog ruskog naučnika bila tačna. On je, na primer, pogrešno verovao da postoje dva elementa lakša od vodonika, koja je privremeno nazvao njutonijum i koronijum. Odupirao se neko vreme i prihvatanju plemenitih gasova, jer za argon, recimo, nije bilo mesta u inicijalnim postavkama njegovog sistema. Dodajmo i očitu stvar da se u to doba nije dalo predvideti postojanje sintetičkih elemenata – uključujući i mendeljevijum, koji nastaje bombardovanjem ajnštajnijuma alfa-česticama.
Dakle, grešio je i otac periodnog sistema, pa kud neću ja. Uzevši sve u obzir, ako je družina tinejdžera iz mog romana trebalo da otkrije novi element ranih dvehiljaditih, morao sam – zagledan u periodni sistem – da ciljam atomski broj 116, tj. budući livermorijum. Jedino što spaja ideju moje otrovnozelene tečnosti sa livermorijumom je ekstremna radioaktivnost. Da sam svom tadašnjem profesoru hemije rekao kako moji junaci otkrivaju novi element na jednom tavanu, verovatno bi mi rekao – odlično, dečko, samo još smisli način da u kućnim uslovima izbombarduješ jonima kalcijuma metu od kirijuma, i to je to!
Stefan Janjić, FakeNews Tragač
