22.12.2025.Pitajte običnog prolaznika na ulici da navede jednu osobu koja je vladala starim Egiptom i verovatno ćete čuti ime poslednjeg faraona ove drevne civilizacije, tačnije faraonke: Kleopatra. Pitajte potom istog tog prolaznika šta je Kleopatra bila po poreklu (ili, kako se to kod nas kaže, „odakle su njeni?“) i verovatno ćete, nakon zbunjenog pogleda, dobiti naizgled očigledan odgovor: „Pa Egipćanka“. Ali ni poslednja kraljica Egipta, ni njeni prethodnici, nisu bili starosedeoci.
Kleopatra – ili bolje rečeno Kleopatra VII, budući da je šest kraljica pre nje imalo isto ime – bila je poslednja vladarka Egipta iz dinastije Ptolomejida, loze koja je vladala Egiptom od kraja četvrtog veka pre nove ere, pa sve do Kleopatrine smrti i aneksije njene zemlje od strane Rima 30. godine pre Hrista. Osnivač ove dinastije bio je Ptolomej I, general Aleksandra Makedonskog, koji je nakon njegove smrti 323. godine p. n. e. postao vladar Egipta. Ptolomej je odrastao na dvoru Aleksandrovog oca, Filipa II Makedonskog, a nasledio ga je Ptolomej II, njegov sin sa Berenikom I, takođe Makedonkom. Prema tome, Ptolomejidi su bili helenska dinastija.
Ali šta je bilo u godinama između Ptolomeja I i Kleopatre? Uostalom, svašta može da se desi u intervalu od gotovo tri veka. Dvejn Roler, profesor emeritus grčkog i latinskog na Državnom univerzitetu Ohaja i autor biografije o Kleopatri navodi da je porodično stablo Ptolomejida poznato sve do njenog dede. U prvih šest generacija ove dinastije žene vladara imale su isto makedonsko poreklo kao i njihovi muževi. Štaviše, nekoliko vladara je čak oženilo svoje sestre.
Nedoumice nastaju sa Kleopatrinom babom, koja možda (akcenat na možda) nije bila jedna od dve žene Kleopatrinog dede sa očeve strane, već konkubina nepoznatog porekla. U tom slučaju, ako ne Makedonka, ona bi verovatno bila Egipćanka, što bi Kleoparu učinilo četvrt Egipćankom.
Druga nepoznanica je Kleopatrina majka. Prema jednom savremenom izvoru, sve supružnice Kleopatrinog oca (bilo ih je više) bile su žene visokog statusa, što sugeriše tradicionalno makedonsko poreklo. Međutim, postojala je još jedna društvena grupa u starom Egiptu čije su pripadnice bile žene visokog ranga i koja je ujedno imala istoriju sklapanja brakova sa vladajućom dinastijom, a to je egipatska verska elita. Sledi da je moguće da je Kleopatrina majka bila njihove gore list, ali verovatno ne bez bar delimično makedonskih korena.
Osim toga, Kleopatra je bila prva vladarka iz svoje dinastije koja je znala egipatski jezik, što bi moglo značiti da je odrastala uz osobu (majku) kojoj je egipatski bio maternji. A Kleopatrina ćerka je odavala počast egipatskoj verskoj eliti iako se njeno kraljevstvo nalazilo na teritoriji današnjeg Alžira, odnosno bilo je udaljeno hiljadama kilometara od Egipta, što sugeriše da je možda imala pretke iz ovog staleža.
Ipak, dokazi o Kleopatrinom egipatskom poreklu, kao što možemo videti, na nivou su spekulacija i mogu se objasniti drugačije. Na primer, njeno poznavanje egipatskog dobija skroz drugu dimenziju kada uzmemo u obzir da je bila izvrsna lingvistkinja koja je, pored maternjeg grčkog, znala možda čak i osam drugih jezika. Stoga, u nedostatku čvrstih dokaza i na osnovu viševekovne tradicije moramo pretpostaviti da su Kleopatrine pretkinje takođe imale makedonsko poreklo. A ono u šta možemo biti sigurni je da bi ona sama, po ugledu na svog oca, sebe smatrala Makedonkom.
U svakom slučaju, mnogo važnije od Kleopatrinog porekla bila su njena brojna dostignuća. Njeni savezi sa Cezarom i Markom Antonijem omogućili su Egiptu da zadrži nezavisnost pred rastućom silom Rimske republike. Zahvaljujući njoj, Egipat je izbegao glad koja je u to vreme pogađala druge zemlje istočnog Mediterana. Takođe je uspevala da promoviše drevnu egipatsku kulturu i u isto vreme održava položaj Egipta kao stožera helenističke kulture. I na sve to, bila je žena u muškom svetu. Stoga ne čudi što ju je narod voleo, iako nije bila „njihova“.
Predrag Mijatović, FakeNews Tragač
