23.12.2025.Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) rak je jedna od najsmrtonosnijih bolesti u svetu. Na svom sajtu, SZO navodi da je 2020. godine u svetu 10 miliona ljudi podleglo ovoj bolesti, što znači da je za jednu od šest smrti tokom godine odgovorna upravo ova bolest. Najsmrtonosniji su rak pluća, creva, jetre, stomaka i dojke, a oni su ujedno i na spisku najčešćih kancera.
Osim pružanja uvida u statistiku, SZO objašnjava i kako ova bolest nastaje. U pitanju je mutacija ćelija iz njihovog normalnog stanja u maligno stanje kroz višeslojni proces. Te ćelijske promene se dešavaju posredstvom genetskog faktora, ali i spoljašnjih uticaja koji mogu biti fizički, hemijski ili biološki. SZO podvlači da je šansa za obolevanje sve veća sa godinama, zbog „nagomilavanja“ uticaja spoljašnjih faktora i zbog toga što ćelijska obnova slabi kako osoba stari.
Dakle, što je neko stariji, veće su šanse za obolevanje. Ipak, priroda pokazuje da to nije pravilo. Petoov paradoks objašnjava da velike životinje koje žive dugo drastično manje obolevaju od raka nego manje vrste, iako imaju više ćelija i žive duže, pa je šansa za mutacije ćelija veća. Konkretno, neke vrste su poznate i po mitovima o tome da ne mogu da obole od raka. Ova pogrešna pretpostavka najčešće se vezuje za slonove ili ajkule. Ukoliko uzmemo u obzir Petoov paradoks i to da su slonovi najveće kopnene životinje na svetu, lako je zaključiti da oni ne mogu oboleti od raka.
Ipak, to nije sasvim tačno. Iako slonovi ređe boluju od raka, oni nisu sasvim imuni na ovu bolest. Sve životinje podložne su obolevanju od kancera, a razlika nastaje u načinu odbrane tela od ove bolesti. Odgovor na to zbog čega su slonovi manje skloni obolevanju od raka leži u genu TP53 koji služi reparaciji oštećenih ćelija. U pitanju je takozvani „čuvar genoma“ koji funkcioniše tako što identifikuje izmene na ćeliji, a potom uništava mutirane ćelije kako bi sprečio njihovo deljenje i širenje bolesne ili oštećene ćelije. TP53 imaju gotovo sve životinjske vrste, međutim ogromnu razliku pravi njegova količina u organizmu. Konkretno, slonovi imaju 20 kopija ovog gena, dok ljudi imaju samo jedan. Rezultat ovoga jeste to da do smrtni među slonovima obolelim od raka dolazi u nešto manje od 5% slučajeva, dok je kod ljudi taj broj dosta veći i prema pojedinim istraživanjima kreće se u rasponu od 11-25%.
Ovi podaci podstiču mnoga istraživanja i nade o tome da se prednosti ovog gena mogu primeniti kod drugih vrsta. Ipak, to još uvek nije slučaj, te ljudima ostaje da se oslone na jedini način da se brane od kancera, a to je redovnim kontrolama kako bi se ova bolest pobedila u ranoj fazi, kada su šanse za to najveće.
Aleksa Ćirić, FakeNews Tragač
