24.12.2025.Kada je, u nedavnoj anketi, preko 1.600 ispitanika bilo upitano da od pet ponuđenih meseci – april, jun, avgust, oktobar, decembar – odabere onaj za koji misli da ima najvišu stopu samoubistava, više od 80% njih zaokružilo je poslednji mesec u godini. Nije teško pretpostaviti zašto većina ljudi deli ovo uverenje: hladno vreme, kratki dani tj. manjak sunčeve svetlosti i praznična atmosfera deluju kao pogodni katalizatori anksioznosti i depresije. Ali iako praznici mogu biti zaista teški za mnoge, zvanični podaci jasno pokazuju da je, protivno uvreženom mišljenju, stopa samoubistava tokom zimskih meseci u stvari najniža.
Sezonska varijacija suicida je podrobno dokumentovan fenomen. U svim delovima sveta, broj samoubistava je najviši u proleće/leto, a najniži tokom jeseni/zime. I tako je, po svemu sudeći, već vekovima: „Čovek radije napušta život kada je on najmanje težak“, napisao je francuski sociolog Emil Dirkem u svojoj monografiji „Samoubistvo“ (str. 56), objavljenoj 1897. godine, u kojoj je ova tendencija zabeležena u brojnim evropskim zemljama 19. veka.
I ne, ovaj obrazac se ne razlikuje kod zemalja južne hemisfere u kojima su godišnja doba obrnuta u odnosu na naša, što možemo videti na ovom grafikonu mesečne stope samoubistava u Australiji ili u ovoj studiji sezonalosti suicida u najvećem gradu Južne Amerike. Samoubistava najviše ima tokom proleća i leta, bilo da ova godišnja doba traju od marta do septembra, kao na severnoj hemisferi, ili od septembra do marta, kao na južnoj polulopti.
Ni Srbija ne odstupa od ovog obrasca. Prema istraživanju naslovljenom „Sezonalnost suicida u Srbiji, 1990-2012.“, u našoj zemlji je u pomenutom periodu registrovano 32.855 samoubistava, odnosno u proseku 1.428 na godišnjem nivou. Najveći broj suicida zabeležen je u maju (3.319) i junu (3.275), a prate ih avgust (3.055), jul (3.051) i april (3.008), dok je najmanje registrovano u decembru (2.092) i februaru (2.095), a zatim januaru (2.260) i novembru (2.451). Zbog toga što broj dana u mesecu nije ujednačen, poredak na osnovu dnevnog proseka izgleda nešto drugačije: najveći prosečan dnevni broj samoubistava je u tri glavna prolećna meseca – junu (4,75), maju (4,65) i aprilu (4,36) – a najmanji u prva tri zimska meseca – decembru (2,93), januaru (3,17) i februaru (3,22).
Šta bi mogao biti uzrok, ili uzroci ovog fenomena? Prema jednoj teoriji, veća količina sunčeve svetlosti u proleće povećava nivo serotonina koje naše telo luči, što se može ispostaviti kao štetno za suicidalne osobe budući da im daje energiju neophodnu da sprovedu svoje misli u delo, umesto da ih od njega odvrati. Prema drugoj, viša stopa suicida u proleće povezana je sa povećanom količinom polena, budući da inflamatorne reakcije koje on izaziva uzrokuju veću anksioznost i agresivnost i manje socijalne interakcije. „April je najokrutniji mesec“, napisao je T. S. Eliot. Deluje da nije mnogo pogrešio.
Napomena: Ako vam je potrebna pomoć, možete pozvati Nacionalnu SOS liniju za prevenciju suicida (011/7777000) ili SOS liniju Centra Srce, koja je dostupna svakodnevno od 14 do 23 (0800/300303). Posebni brojevi Instituta za mentalno zdravlje su 063/7298260 (za mlade i roditelje dece do 18 godina) i 063/1751150 (za osobe starije od 18 godina).
Predrag Mijatović, FakeNews Tragač
