25.12.2025.Mesec je ubedljivo najsjajniji i najveći prirodni objekat koji možemo videti na noćnom nebu. Zbog toga, ne čudi što je čovek kroz celu istoriju svog postojanja fasciniran ovim nebeskim telom. Od astrologije u kojoj Mesec tobože vlada našim unutrašnjim svetom, preko legendi o vukodlacima koji se transformišu pod uticajem punog Meseca, do brojnih verovanja različitih antičkih naroda o krvavom mesecu, našem jedinom stalnom prirodnom satelitu oduvek se pripisivao uticaj na život ljudi i zbivanja na Zemlji. Međutim, kada nabrajamo koji su to stvarni, naučno utvrđeni uticaji meseca na Zemlju uglavnom ne odemo dalje od priče o plimi i oseci. Danas to ispravljamo!
Plima i oseka predstavljaju periodično podizanje odnosno snižavanje nivoa okeana i mora na Zemlji koje se događa pod uticajem gravitacije Meseca (mada na ovaj fenomen nešto manji uticaj ima i gravitacija Sunca). Ali ovo nije jedina pojava na Zemlji koja nastaje usled delovanja gravitacije Meseca. Da li ste znali da je dan na Zemlji nekada trajao mnogo kraće? Pre oko jedne do dve milijarde godina dan na Zemlji trajao je 19, a ne 24 sata otkrili su naučnici. Razlog za kraći dan bio je upravo Mesec, odnosno njegova gravitacija. Mesec je tada bio znatno bliži Zemlji nego danas, što je činilo da se njegova gravitaciona sila snažnije oseti na našoj planeti. Posledica toga je bila braža rotacija Zemlje oko sopstvene ose, a samim tim dani su bili kraći.
Od tada, Mesec se polako udaljava od Zemlje, što dane čini sve dužim, pa danas imamo dan koji traje oko 24 časa. Tačnije, udaljavanje Meseca od naše planete postepeno usporava Zemlju. Zapravo, gravitacija i položaj Meseca i dalje utiču na trajanje dana na Zemlji, koje neznatno varira. Čovek nije u sposobnosti da primeti ove promene izvan naučnih proračuna, ali dani na Zemlji su – ukupno gledano – sve duži, a „krivac“ za to je upravo Mesec.
Osim ovog, postoji još nekoliko fenomena na Zemlji koji su uzrokovani Mesečevim delovanjem na našu planetu. Ovaj satelit nema uticaj samo na kretanje vode na Zemlji, već i na kretanje same zemlje, odnosno Zemljine kore. U pitanju je takozvana zemljana plima (engl. Earth tide), blaga deformacija Zemljine kore pod uticajem rotacije planete unutar gravitacionih polja Sunca i Meseca. Neki naučnici veruju da ova pojava ima uticaj i na aktivnosti pojedinih vulkana na Zemlji.
Uz ovo, valja dodati da postoji i atmosferska plima, koja označava promene vazdušnog pritiska povezane sa položajem meseca. Da ovakve promene postoje pretpostavio je još Njutn u 17. veku, ali je smatrao da su one isuviše male da bi bile detektovane.
Konačno, Mesec, to jest odsjaj sunčeve svetlosti koju on reflektuje, na različite načine utiče i na neke životinje. Recimo, korali Velikog koralnog grebena (koji inače nisu biljke, već životinje) na severoistoku Australije jednom godišnje u proleće simultano oslobađaju seme i jajašca, nekoliko dana nakon punog Meseca. Naučnici veruju da upravo odsjaj Meseca ovim bićima daje znak da je vreme za reprodukciju. U sličnim okolnostima razmnožavaju se i vodeni cvetovi, insekti koji žive na jezeru Viktorija u istočnoj Africi.
Mesec verovatno utiče i na cikluse migracije i način na koji se hrane legnjevi, noćne ptice koje love sitne insekte u zoru i sumrak. Kada je mesec pun, ove ptice duže love, verovatno jer im svetlost Meseca to omogućava, a migriraju kada je on u opadanju, jer je tada lov otežan. Jedno istraživanje pokazalo je i da crna čiopa – još jedna ptica selica i lovac na insekte – radije leti pod punim mesecom nego kada je svetlost smanjena, a drugo da bela sova kukuvija lakše ulovi svoj plen – glodara voluharicu – ako lovi po mesečini.
Što se tiče ljudi, pojedine studije sugerišu da teže spavamo kada je mesec pun ali – uprkos uobičajenim verovanjima – ne postoje snažni dokazi da on utiče na naše mentalno zdravlje ili menstrualni ciklus kod žena. Verovatno najsnažniji uticaj koji mesec može imati na nas za sada je samo fascinacija njegovim različitim oblicima u kojima ga možemo videti na vedrom nebu.
Ivan Subotić, FakeNews Tragač
