27.12.2025.„Biće u narodu užasna nestašica novca. Ljudi će se ubijati za žuto dugme. Srbija će trista čuda pretrpeti, ali će zatim doći ČOVEK IZ NARODA KOJI U SVOME IMENU NOSI IME SELA ODAKLE JE. On će umiriti narod, a posle svih čuda i pohara nastaće slavno vreme. Blago onome ko to dočeka“.
To su građani SR Jugoslavije mogli pročitati na lecima (str. 164) koje bi pronalazili u svojim poštanskim sanducima uoči predsedničkih izbora 2000. godine. I čisto da ne bi bilo zabune, na poleđini letka pisalo je: „Koštunica je iz Koštunića“.
Isto predskazanje iz čuvenog Kremanskog proročanstva mogli su čuti i u predizbornim izvođenjima satire Dušana Kovačevića Kontejner sa pet zvezdica. A manje od dve nedelje pre kraja izborne trke, kandidat Demokratske opozicije Srbije Vojislav Koštunica lično je posetio selo Kremna u Zlatiborskom okrugu, rodno mesto proročke porodice Tarabić, gde ga je Jovo Tarabić, najbliži živi potomak dvojice proroka iz 19. veka, Miloša i Mitra, dočekao blagonaklonim rečima: „Bog vam pomogao gospodin predsedniče“.
Šta je dalje bilo opšte je poznato. Koštunica je postao prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije iz redova opozicije od ponovnog uvođenja višestranačja i Tarabići su, još jednom, bili u pravu. Čiča miča i gotova priča.
Ali ne lezi vraže, neko je morao da upropasti priču sa istinom. Nešto više od godinu dana nakon Petog oktobra, u razgovoru za nedeljnik Blic njuz Dušan Kovačević je priznao da je sa Branislavom Lečićem, glavnim glumcem pomenute predstave, čitavu stvar izmislio:
„Dok je Kontejner putovao po Srbiji u predizbornoj kampanji, Branislav Lečić i ja smo seli i napisali ceo jedan deo Kremanskog proročanstva. Rekli smo da na 46. strani Prvog izdanja, koje je uništeno i nigde ne postoji nijedan primerak, piše kako će se pojaviti takav i takav čovek, i onda sam dao opis Koštunice, kao foto-robot. Hteo sam i da napišem da voli životinje, a naročito mačke, ali se Lečić sa tim nije složio. To sad izgleda kao šala, ali mi smo to radili iz ubeđenja jer je predstava igrana na trgovima Srbije pred 20.000-30.000 ljudi“.
Ne ulazeći u to da li je cela zavrzlama bila moralno opravdana ili ne, njima dvojici se mora priznati makar to što su, za razliku od ustaljene prakse sa proročanstvima Tarabića, svoje predskazanje obznanili pre događaja na koji su se odnosili. Kao što u svojoj knjizi Kremansko neproročanstvo: studija jedne obmane navodi Voja Antonić, najveći broj proročanstava koji se pripisuju Tarabićima čine takozvana retrodatirana proročanstva, za koja se tvrdi da su ih oni izrekli pre događaja na koji se odnose, ali se pisani tragovi o njima pojavljuju tek nakon što se ona ostvare (druge dve vrste proročanstava u Antonićevoj klasifikaciji su džoker-proročanstva, koja su toliko neodređena da su primenjiva na skoro svaki događaj, i nedatirana proročanstva, koja nemaju ni okvirno određen period kada bi trebalo da se ostvare).
Osim po antecedentnosti, Kovačević i Lekić se od konkurencije razlikuju i po transparentnosti, budući da su jedini priznali da su Kremansko proročanstvo falsifikovali, iako nisu jedini koji su to radili. „Pokazuje se, naime, da su Kremanska proročanstva od samog početka predstavljala skup tvrdnji koje su pisci koji su o njima pisali konstruisali, naknadno prerađivali ili brisali, usklađujući ih sa aktuelnim zbivanjima“, navodi u predgovoru Antonićeve knjige Dragan Popadić, profesor socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. „Kremanska proročanstva stvarana [su] daleko od Kremana, dugo posle smrti navodnih proroka, u brojnim političkim kuhinjama“.
Tako je Kremansko proročanstvo poslužilo svrsi kada je trebalo opravdati, između ostalog, razvod i abdikaciju kralja Milana Obrenovića, povratak na presto dinastije Karađorđević i dolazak na vlast Josipa Broza Tita i komunista. I svaki put je, piše Antonić, to rađeno prema istom obrascu:
„[T]vrdi se da su Tarabići nepogrešivo prorekli sve događaje iz prošlosti (čija se lista pri tom navodi), pa zato treba verovati i u novo proročanstvo, kojim se najavljuje odlazak, dolazak ili ostanak tog-i-tog vladara. I pošto je to sudbina (od koje se ne može pobeći), hajde da svi prihvatimo novu realnost“.
A zašto su „u brojnim političkim kuhinjama“ mislili da će se (Kremansko) proročanstvo pokazati kao delotvorno propagandno sredstvo? O tome najbolje neka se izjasni jedan od kuvara. „Naš narod voli mit“, rekao je Dušan Kovačević kada je priznao svoje (ne)delo. „Bilo šta da ste mu rekli drugo, ne bi prihvatio na taj način“.
Predrag Mijatović, FakeNews Tragač
