06.02.2026.U jutarnjem programu Televizije Pink četvrtog februara gostovala je predsednica Narodne skupštine i bivša premijerka Ana Brnabić. Tom prilikom iznete su manipulacije u vezi s izjavom advokata Bože Prelevića preuzetom iz emisije Glasa javnosti, a ujedno je i obmanjujuće interpretirana nedavno objavljena studija o godišnjim penzijama i troškovima penzionera u Evropi.
Voditelji emisije „Novo jutro“ Dejan Sarapa i Jovana Maksimović su u programu prikazali tendenciozno isečen snimak Bože Prelevića u kome on govori „da se Jasenovac mogao desiti samo tamo gde niste branili sopstvene građane“. Preko njega je umetnut natpis „okrivio Srbe za Jasenovac“. Ovaj bivši političar jeste izgovorio pomenutu rečenicu ali je njegova prvobitna izjava s namerom skraćena:
„Jasenovac je posledica dve stvari: Jednog bolesnog ustaškog uma – a nisu svi Hrvati ustaše, u Jasenovcu je bilo i Hrvata, minoran broj ali je bilo žrtava. To je jedna stvar. Druga stvar: Jasenovac se mogao desiti samo tamo gde niste branili sopstvene građane. Što niste branili sopstvene građane? Alo braćo Srbi, što to niste branili? Što sad ne branite Kosovo?“
Nakon emitovanja video-zapisa nadovezala se i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić sa komentarom da je politika „blokadera“ da su „Srbi, srpski narod uvek krivi za sve i kada se njima čine najgore monstruoznosti“. Brnabić ironično dodaje kako „nisu ustaše želele da nas ubijaju, nisu oni bili monstrumi, ubice koljači, dželati,…“, te da oni ne bi bili ubice „da smo se mi branili“.
Ipak, Božo Prelević svojom konstatacijom nije negirao krivicu ustaškog pokreta za zločine počinjene u logoru Jasenovac. Štaviše, on na prvom mestu govori o „bolesnom ustaškom umu“. Bivša premijerka Srbije dodatno modifikuje narativ tvrdeći da je Prelević mislio na Srbe (žrtve Jasenovca) kada je postavio pitanje „što to niste branili“, iako je iz konteksta očigledno da je aludirao na tadašnje srpske moćnike. Manipulaciju o tome da je Prelević izjavio kako su Srbi, a ne ustaše krivi za stradanja u Jasenovcu preneli su i mediji b92, NS Uživo, Novosti, Alo, Informer, 24sedam, i Republika.
Druga manipulacija tiče se proizvoljne interpretacije podataka iz istraživanja koje je nedavno objavio studio fokusiran na novinarstvo zasnovano na podacima DataPulse. Brnabić u kasnijoj objavi na Iksu i potvrđuje da se oslanjala na ove podatke. Radi se o istraživanju koje je poredilo visinu godišnjih prihoda penzionera sa visinom njihovih godišnjih rashoda u 27 država članica EU ali i u Srbiji, Crnoj Gori i Norveškoj. Njeni rezultati pokazali su da „penzije u nekim zemljama približno pokrivaju tipične troškove penzionisanja, dok je u drugim zemljama potreban značajan dodatni prihod za isti način života“, a razlike između prihoda i rashoda izražene su u procentima:
Brnabić u jutarnjem programu ističe da na ovoj rang-listi možemo videti da je Srbija „najbolja u regionu“. Konkretna studija ipak ne predstavlja validan dokaz za ovu tvrdnju jer nije obuhvatila pojedine zemlje regiona kao što su Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Albanija. Istovremeno, netačna je i tvrdnja bivše premijerke da je (prema istraživanju) Srbija „bolja“ od Crne Gore, s obzirom na to da se na rang-listi Crna Gora nalazi na poziciji iznad Srbije sa istim procentom od –25 odsto. Brnabić ističe da je Srbija čak „bolja i od Norveške, bolja i od Nemačke“ kao i „od Luksemburga“. Na prvom grafikonu se sve ove zemlje zaista nalaze ispod naše – odnosno, njihova penzija pokriva manji deo redovnih mesečnih troškova njihovih penzionera. Međutim, ovde postoji jedna „začkoljica“ na koju nam autori skreću pažnju u nastavku.
Važno pitanje jeste da li tzv. deficitarna penzija automatski dovodi do siromaštva? Odgovor je kratak: ne nužno. Iako postoji obrazac koji sugeriše da je rizik od siromaštva uglavnom niži u zemljama u kojima penzije premašuju rashode (i obrnuto), postoji i niz izuzetaka. Kako obrazlažu, „u zemljama poput Norveške, Slovačke i Luksemburga, gde državne penzije ne pokrivaju u potpunosti troškove života, rizik od siromaštva ostaje iznenađujuće nizak“ jer „u takvim sistemima državna penzija nije zamišljena kao jedini izvor prihoda“. Za razliku od pojedinih drugih zemalja, u ovim društvima razvijeni su „sekundarni i tercijarni sistemi“ kao što su privatna štednja ili penzione šeme koje obezbeđuju poslodavci, što pomaže penzionerima da žive komforno.
Na primer, na zvaničnom veb-sajtu norveške Vlade možemo videti da se njihov penzioni sistem sastoji od tri dela: Nacionalnog sistema socijalnog osiguranja, profesionalne (radne) penzije koju obezbeđuje poslodavac i eventualne lične penzione štednje. Nacionalni sistem socijalnog osiguranja je javni penzioni sistem Norveške koji obuhvata sve koji žive ili rade u Norveškoj a visina ove penzije zasniva se na prihodima tokom života i dužini radnog staža. Kada je reč o profesionalnoj penziji, svi zaposleni u privatnom sektoru imaju pravo na nju, a visina zavisi od mesta zaposlenja i ugovora poslodavca. Zaposleni u javnom sektoru obuhvaćeni su javnom profesionalnom penzijskom šemom koja „obezbeđuje penziju proporcionalnu prihodima tokom zaposlenja“.
Teodora Koledin, FakeNews Tragač
