23.08.2024.Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić komentarisala je na društvenoj mreži X naučni rad o bezbednosti iskopavanja litijuma. Taj rad je u časopisu „Sajentifik riports“ krajem jula objavila grupa naučnika iz Srbije, predvođena Draganom Đorđević, naučnom savetnicom sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.
U vezi sa nalazima i metodologijom ovog istraživanja razvila se burna polemika (1, 2, 3), kojoj se priključila i Ana Brnabić. Ona je deo svoje kritike usmerila i na sam časopis, napisavši – između ostalog – da je u njemu 2018. godine objavljena studija koja tvrdi da „ljudima od korišćenja mobilnih telefona raste rog na potiljku“.
Ovo je priča o tome kako vam od nevešto prenete poruke i medijskog senzacionalizma mogu „narasti rogovi“.
Pomenuti rad napisali su David Šahar i njegov mentor Mark Sejers sa Univerziteta „Sunshine Coast“ u Australiji. Njih dvojica su analizirali rendgenske snimke 1.200 osoba uzrasta od 18 do 86 godina koje su tražile pomoć kiropraktičara. Uočili su da se kod osoba uzrasta od 18 do 30 godina, pretežno muškog pola, pojavljuju izbočine na potiljku (skraćeno EEOP), tačnije na zadnjem donjem delu lobanje. U samom radu autori iznose sledeću hipotezu: pojava EEOP može biti povezana s položajem tela karakterističnim za upotrebu pametnih telefona i tàbleta.
Nakon što je istraživanje objavljeno, Bi-Bi-Si donosi članak o promenama na ljudskom skeletu, kao i o uticaju tehnologije na te promene. Za britanski javni servis je tom prilikom govorio upravo David Šahar, jedan od autora istraživanja. On je tada rekao da veruje kako prekomerna upotreba pametnih telefona i tàbleta dovodi do stvaranja izbočine. U tekstu se to objašnjava na sledeći način: kada koristimo telefon, glava je najčešće pogurena nadole, a kako sama teži oko 4,5 kilograma, veći je pritisak na vrat i lobanju, te telo reaguje tako što stvara dodatni sloj kosti kako bi se taj pritisak raspodelio na veću površinu i time ublažio.
Nakon ovog članka Bi-Bi-Si-ja, Vašington post objavljuje tekst u kojem u celu priču premijerno ubacuje reč „rog“, i to već u naslovu: „’Rogovi’ rastu na glavama mladih. Telefoni su krivi za to, kako sugeriše istraživanje“, što su kasnije drugi mediji preneli kao „agresivno neprecizno“ (1, 2). Međutim, u samom istraživanju, kao ni u članku Bi-Bi-Si-ja, nigde se ne spominje reč „rog“. Čak i u tekstu Vašington posta piše da je Šahar reč „rog“ upotrebio „kao analogiju“ i da se medicinski pojmovi često nazivaju po onome na šta liče, a ne po svojoj strukturi.
Tekst Vašington posta podstakao je određen broj medija da prenesu slične naslove o rogovima nastalim usled mobilnih telefona (1, 2, 3, 4), a neki su kasnije naglasili da postoje problemi s tom tvrdnjom. S druge strane, bilo je i medija koji su kritikovali upotrebu reči „rog“ i pojašnjavali navode istraživača (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8).
Portal Gizmodo piše da studija nije pouzdano dokazala konekciju između upotrebe telefona i nastanka „roga“. U intervjuu za CNET, drugi autor istraživanja (Sejers) čak eksplicitno kaže da „ne možemo da dokažemo uzročnost (između upotrebe telefona i izrastaka)“. To se, kako vidimo, kosi s izjavom Šahara za Bi-Bi-Si, gde se (kroz parafrazu) navodi kako on veruje da uzročnost postoji.
Na nedostatke u samom radu ukazuje i Džon Hoks, paleoantropolog sa Univerziteta Vinskonsin-Medison, koji u svom blogu kaže da Sejers i Šahar „nisu priložili nikakve dokaze za svoje tvrdnje“. Pi-Bi-Es njuz u svoj članak uključuje tvrdnje nekoliko drugih autora, saglasnih u tome da je istraživanje „loše urađeno“.
U čemu je osnovni metodološki problem? Autori nisu merili koliko je koja osoba koristila telefon, već su utvrdili da su izbočine uočene pretežno kod mladih ljudi, a njih su potom generalizovali kao grupu poznatu po tome što prekomerno koristi pametne uređaje. Osim toga, rad se bazira na nalazima ljudi koji su već imali neke tegobe, te su morali da se podvrgnu rendgenskom snimanju i/ili odlasku kod kiropraktičara.
Nakon kiše tekstova o ovoj temi, mediji su zapitali i samo uredništvo Sajentifik riportsa za komentar. Dobili su odgovor da „istražuju ceo slučaj i da će, po potrebi, preduzeti potrebne mere“, ali i da „ne mogu da komentarišu tok uređivanja bilo kog istraživanja iz časopisa.“
„Pokisli“ nakon pomenute medijske kiše, autori unose izmene u svoj rad. Na sajtu Sajentifik riportsa dostupan je pregled izmena po pasusima, pa možemo da vidimo šta je pisalo u inicijalnoj verziji, a šta sada piše. Pasus u kom se nalazila čuvena „hipoteza“ je drastično promenjen, tako da sada – umesto rečenice u kojoj postavljaju hipotezu – stoji sledeće:
„Jasno je da priroda preseka ove retroaktivne studije slučaja znači da nismo u mogućnosti da povučemo direktne uzročne veze između formiranja EEOP-a i stavki poput lošeg držanja i/ili upotrebe mobilnih telefona i drugih modernih tehnologija koje se drže u ruci.“
Takođe, menjaju i deo koji generalizuje mlade kao one koji preterano koriste nove tehnologije. Ispravljena verzija glasi ovako:
„Shodno tome, uprkos našim isključivim kriterijumima, treba izbegavati preterano generalizovanje ovih rezultata na asimptomatsku opštu populaciju. Međutim, veliki broj uočenih EEOP-a u starosnoj grupi od 18 do 30 godina sugeriše da je potrebno razmišljati o potencijalnim modelima intervencije i prevencije kroz poboljšanje držanja i obrazovanje na ovom polju.“
Gomili različitih tumačenja u ovoj priči doprineli su medijski senzacionalizam isto koliko i nespretnost naučnika da na pravi način predstave svoje istraživanje. Na kraju ove epopeje, ostaje neosporno da nikakvi rogovi (u pravom smislu te reči) ne rastu od upotrebe elektronskih uređaja, niti je istraživanje to ikada tvrdilo. A što se EEOP-a tiče, dokazi da su oni tu postoje, iako trenutno nema potvrde da nastaju zbog upotrebe telefona.
Na kraju, dodajmo i ovo: iako je i u vrhunskim časopisima moguće naći loše članke (podsetimo se slučaja Endrua Vejkfilda), pogrešno je – kako to čini Ana Brnabić – diskreditovati čitav časopis navođenjem nekoliko izuzetaka. U te izuzetke svakako možemo ubrojati i dva članka koje u svom tvitu pominje predsednica Skupštine. I članak o HPV vakcinama i članak o uticaju Sunca opravdano su zaslužili kritike, a Sajentifik riports ih je povukao. Reč je o časopisu koji pripada kategoriji M21, što znači da je u pitanju vrhunski međunarodni časopis, prema impakt faktoru (3,8) rangiran u svojoj oblasti nauka među prvih 30%, a ujedno je i jedan od najcitiranijih časopisa na svetu.
Aleksa Ćirić, FakeNews Tragač
