09.07.2024.Kao i prethodne godine nakon julskih oluja, Srpski telegraf je i ovog jula počeo da spekuliše o poreklu nepogoda koje su nas zadesile. „Veštačke oluje i poplave stigle i do Srbije!”, preneo je ovaj tabloid početkom meseca na naslovnoj stranici svog štampanog izdanja. Međutim, veći deo članka je recikliran iz prošlogodišnjeg izdanja Srpskog telegrafa, tj. iz specijalnog dodatka „Gospodari vremena” o kom je Tragač već pisao. Ovog leta je u „miks” dezinformacija i poluinformacija ubačen i izveštaj o navodnim tehnologijama geoinženjeringa koji je, ispostaviće se, zasnovan na proizvoljnim i imaginarnim primerima autora.
Pored već mnogo puta prepričanih manipulativnih narativa, Srpski telegraf u novom tekstu o tzv. veštačkim olujama spominje i takozvani izveštaj koji su „Kosmičke snage Sjedinjenih Američkih Država” objavile u junu 1996. godine. Srpski telegraf ovde prenosi citat Vilijama Engdala, koji tvrdi da „tehnologija američke vojske izaziva suše, tornada i poplave s ciljem da se svet ubedi da naftu, gas, ugalj i nuklearne elektrane zameni izvorima energije vetra i sunca”. U daljem tekstu prenosi se i da je u izveštaju, između ostalog, pomenuta i mogućnost uticaja na „promenu globalne klime”.
Vilijam Engdal je u tekstu predstavljen kao „politikolog sa Prinstona”, što može navesti čitaoce na pomisao kako Engdal radi na ovom univerzitetu ili sa njim na izvestan način sarađuje. Ipak, Engdal je „samo” završio osnovne studije politikologije na Prinstonu 1966. godine, a danas sebe predstavlja kao „geopolitičkog analitičara, konsultanta za strateški rizik, autora, profesora i predavača”.
Izveštaj na koji se Vilijam Engdal poziva nosi naziv „Vreme kao multiplikator sile: posedovanje vremena u 2025. godini”. Na početku ovog dokumenta navodi se da je „proizveden u školskom okruženju Ministarstva odbrane koje promoviše akademsku slobodu i u interesu je unapređenja koncepata vezanih za nacionalnu odbranu”. Takođe je naglašeno da stavovi autora izneti u studiji „ne odražavaju zvaničnu politiku ili stav Vazduhoplovstva SAD-a, Ministarstva odbrane ili vlade Sjedinjenih Američkih Država”. Ali ovde napomenama nije kraj.
„Ovaj izveštaj sadrži izmišljene prikaze budućih situacija/scenarija. Sve sličnosti sa stvarnim ljudima ili događajima, osim onih koje su posebno citirane, nenamerne su i služe samo u svrhu ilustracije“ – istaknuto je u uvodu.
Neosporno je da su se autori ovog istraživanja zaista bavili temom kontrolisanja vremenskih prilika radi postizanja izvesnih vojnih ciljeva. Međutim, najveći deo studije zasnovan je na hipotetičkim situacijama i događajima. Jedan od slikovitih primera na osnovu kojeg su opisane ideje autora jeste fiktivna „borba” između SAD i „bogatog, konsolidovanog, politički moćnog narkokartela u Južnoj Americi”.
Istovremeno, u okvirima studije se više puta ističe da je primarno fokusirana na lokalizovane i kratkotrajne promene vremena. Autori u radu predviđaju da će do 2025. godine američka vojska steći mogućnost delovanja na vremenske uslove na mezoskali (<200 km²) ili mikroskali (u lokalnom području).
Govoreći o olujama, naučnici su istakli da će usled političkih, ekoloških, ekonomskih, pravnih i moralnih razmatranja ograničiti analizu oluja isključivo na lokalne grmljavinske oluje, te da „neće razmatrati velike olujne sisteme kao što su uragani ili intenzivni niskopritisni sistemi”. Takođe, za razliku od teksta Srpskog telegrafa, u izveštaju se ne spominje mogućnost veštački generisanih tornada.
Ekstremni primeri modifikacije vremena poput „stvaranja vremenskih prilika po potrebi, modifikacije klime velikih razmera, stvaranja i/ili kontrole jakih oluja” pominju se samo ukratko jer, prema mišljenju autora, „tehničke prepreke koje sprečavaju njihovu primenu izgledaju nepremostivo u narednih 30 godina”.
U studiji se takođe objašnjava da je američka vlada svesno donela odluku da ove tehnologije dalje ne istražuje zbog različitih međunarodnih sporazuma, ali da mogućnosti za lokalizovanu modifikaciju padavina u kratkom roku postoje „unutar granica utvrđenih ugovorima”.
U posebnom antrfileu u tekstu ponovo su istaknuti lažni navodi filozofa Velimira Abramovića o tome kako je Nikola Tesla 1889. godine u svojoj laboratoriji „izazvao veštačku oluju”. Za potrebe ranije analize, Tragač je kontaktirao sa višim kustosom Muzeja Nikole Tesle koji nam je rekao da u ličnoj arhivi Nikole Tesle, kao ni u njima dostupnim posrednim egzaktnim izvorima, „nema dokumenta koji bi upućivao na to da je Tesla u laboratorijskim uslovima izazvao ’veštačku oluju’”.
Tekst o snažnim olujama u Srbiji nije mogao proći ni bez dezinformacija o radarima HAARP, HIPAS i EISCAT, koje su se, u identičnom obliku, našle i u našoj prošlogodišnjoj analizi. Naime, meteorolog i profesor Fizičkog fakulteta Vladimir Đurđević je za Tragač izjavio kako „ne postoji fizičko opravdanje” koje bi utvrdilo postojanje veze između HAARP-a i promene vremenskih prilika.
Pored toga, u spornom tekstu se navodi kako SAD od 2015. godine širom sveta grade nove jonosferske radare, među kojima su HIPAS i EISCAT. Ipak, u prethodnoj analizi obrazložili smo da je opservatorija HIPAS znatno starija od HAARP-a, s obzirom na to da postoji još od 1981. godine, kao i da je 2009. godine prestala sa radom. EISCAT, koji funkcioniše po sličnom principu kao i prethodna dva radara, takođe je „stariji brat” ozloglašenog HAARP-a. Prvi radar ove vrste postao je operativan čitavih deset godina pre HAARP-a.
Teodora Koledin, FakeNews Tragač
