17.04.2026.Nutricionistkinja Branka Mirković izjavila je u intervjuu za portal Srećne.rs (poddomen portala Republika) kako je „dokazano da masti životinjskog porekla ne stvaraju holesterol“, već da to čine „ugljeni hidrati i šećeri“. Iako ugljeni hidrati i šećeri mogu uticati na nivo holesterola, tvrdnja da „masti životinjskog porekla ne stvaraju holesterol“ nije u skladu sa smernicama relevantnih zdravstvenih institucija. Za Tragač ove tvrdnje demantuje i profesorka s holandskog Univerziteta u Vageningenu dr Marijane Gelejnse koja se bavi nutricionizmom i kardiovaskularnim bolestima.
Zasićene masti se značajnim delom nalaze u namirnicama životinjskog porekla poput crvenog mesa i punomasnih mlečnih proizvoda. Portal Fud fekts (eng. Food Facts), koji se bavi dezinformacijama o hrani, nedavno je objavio analizu o njihovom uticaju. Pišući o objavi s društvenih mreža u kojoj se pogrešno tumače nove američke dijetetske smernice, doktorka molekularne biologije i imunologije Karin Vajgelt ističe da se naučni konsenzus nije promenio kada je reč o zasićenim mastima iz životinjskih izvora:
„Izvor zasićenih masti je važan pre svega zbog onoga što ih prati u namirnici, ali pri većem unosu zasićene masti iz životinjskih proizvoda povećavaju LDL [‘loš’] holesterol i rizik od srčanih bolesti, bez obzira na to da li dolaze iz ’zdravih’ ili ’nezdravih’ izvora“ – navodi se u gorepomenutoj analizi.
Preporuke objavljene na portalu američkog Centra za prevenciju i kontrolu bolesti upućuju na sličan zaključak. Ova institucija poručuje da hrana životinjskog porekla (crveno meso, puter, sir) sadrži veće nivoe zasićenih masti, koje mogu povećati nivo holesterola u organizmu.
To ipak ne znači da su zasićene masti životinjskog porekla potpuno loše i one mogu činiti (mali) deo zdrave dijete. Portal Heltlajn (eng. Healthline) piše da među naučnim studijama o zasićenim mastima ima i onih u kojima nije pronađena veza između zasićenih masti i kardiovaskularnih bolesti. Međutim, ove masti svakako mogu povećati vaš holesterol, što su dokazale brojne studije. Ono što se preporučuje jeste umeren unos zasićenih masti i to ne iz nezdravih izvora poput brze hrane.
Naša redakcija obratila se profesorki s Odseka za ljudsku ishranu i zdravlje holandskog Univerziteta Vageningen dr Johani Marian Gelejnse (nl. Johanna Marianne Geleijnse), koja za Tragač navodi da tvrdnja o tome da zasićene masti životinjskog porekla ne povećavaju holesterol nije tačna. „Holandski zdravstveni savet pokazuje da zasićene masti povećavaju LDL holesterol, bez obzira na izvor“ – ističe profesorka, ujedno napominjući i da „zasićene masti imaju jači i jasniji efekat na LDL holesterol nego ugljeni hidrati“. S tim u vezi, naša sagovornica nudi i konkretan primer: ukoliko bismo zamenili jedan odsto energije iz ugljenih hidrata zasićenim mastima, LDL holesterol bi se povećao za 0,032 milimola po litru. U zaključku svog odgovora Gelejnse navodi sledeće:
„Dokazi pokazuju da zasićene masti (uključujući i one životinjskog porekla) povećavaju LDL holesterol i povećavaju kardiovaskularni rizik, dok je njihova zamena nezasićenim mastima korisna; ugljeni hidrati nisu primarni pokretač nivoa holesterola.“
Relevantne naučne studije takođe su u suprotnosti s navodima srpske nutricionistkinje koja tvrdi da „masti životinjskog porekla ne stvaraju holesterol“. Autori istraživanja iz 2020. godine su, nakon pregleda 15 randomizovanih kontrolisanih ispitivanja sa preko 56.000 učesnika, došli do zaključka da je smanjenje unosa zasićenih masti dovelo do smanjenja rizika od kardiovaskularnih bolesti za 17 odsto. U drugom radu, zamena 5% energije iz zasićenih masti nezasićenim mastima ili ugljenim hidratima iz celih žitarica dovedena je u vezu sa manjim rizikom od koronarne bolesti srca.
Skepticizam prema naučnom konsenzusu o zasićenim mastima postoji već godinama. Gardijan je 2018. godine preneo da grupa „disidentskih naučnika“ tvrdi da su zasićene masti „pogrešno demonizovane“, te da najveća pretnja dolazi od šećera. Eksperti iz oblasti relevantnih za temu su tom prilikom istakli da je podsticanje ljudi da jedu više zasićenih masti opasno i neodgovorno.
Preporuke zdravstvenih institucija podrazumevaju redukovanje sveukupnog unosa masti ali i zamenu zasićenih masti nezasićenim, koje se mogu pronaći u namirnicama poput maslinovog i suncokretovog ulja, avokada, orašastih plodova i ribe.
Teodora Koledin, FakeNews Tragač
