Gospodari vremena (1): Oluja iz Tesline laboratorije

Dnevni list Srpski telegraf objavio je krajem jula uz svoje štampano izdanje i specijalni dodatak pod nazivom „Gospodari vremena“. Specijal obuhvata sedam tekstova a – kako sam naslov kaže – tematski fokus je na klimatskim promenama i modifikaciji vremenskih prilika. Kada se posmatraju pojedini tekstovi ovog dodatka, možda je ipak ispravnije napisati da je reč o spekulacijama o klimatskim promenama. U ovoj analizi posvetićemo pažnju prvim dvema temama, a u sutrašnjoj ćemo se fokusirati na preostalih pet.

HAARP, HIPAS i EISCAT

U prvom tekstu specijalnog dodatka Srpski telegraf piše o projektima HAARP i HIPAS, kao i o navodno „najmoćnijem radaru za atmosfersko grejanje“ – EISCAT-u. Članak definiše HAARP kao „samo jedan od projekata osmišljenih da utiču na klimu“. Uprkos činjenici da za tri decenije nisu objavljeni validni i proverljivi dokazi o postojanju uzročno-posledične veze HAARP-a i elementarnih nepogoda, Srpski telegraf ovaj projekat pominje kao navodno „oružje“ za promenu klime.

Meteorolog i profesor Fizičkog fakulteta Vladimir Đorđević je za FN Tragač već rekao da „ne postoji fizičko opravdanje“ koje bi utvrdilo postojanje veze između HAARP-a i promene vremenskih prilika. O ovoj vrlo rasprostranjenoj teoriji zavere govorili su i drugi eksperti. Među njima je i profesor Toši Nišimura iz Centra za svemirsku fiziku. On je za USA tudej izjavio kako nema dokaza da jonosfera uopšte može uticati na vremenske prilike, jer je atmosferski pritisak u jonosferi manji od milionitog dela pritiska na zemlji.

Međutim, Srpski telegraf navodi da je HAARP „zastareo i više služi da skrene pažnju sa drugih,  znatno većih, projekata koji imaju isti cilj“. „Od 2015. godine vojne i civilne agencije SAD grade širom sveta jonosferske radare među kojima je i HIPAS kod Ferbanksa od 70 megavata“, piše Srpski telegraf u nastavku. Ipak, opservatorija HIPAS koja se bavila sličnim istraživanjima poput HAARP-a znatno je starija od HAARP-a. „Ozloglašeni“ HAARP je počeo sa radom 1993. godine, ali HIPAS je postojao još od 1981. godine. Ova opservatorija je 2009. godine prestala sa radom (1), a fotografije napuštenog postrojenja čak se mogu naći na sajtu za deljenje fotografija Flickr.

Kad je reč o sistemu EISCAT, na zvaničnom sajtu stoji podatak da je prvi radar postao operativan još 1981. godine, znatno pre HAARP radara. S obzirom na to da EISCAT radari funkcionišu po sličnom principu kao HAARP, s istom svrhom proučavanja jonosfere, prethodna objašnjenja su jednako važeća i za njih.

O Tesli i veštački izazvanim olujama

Drugi tekst spekuliše o navodnom izumu Nikole Tesle uz pomoć kojeg se ciljano izazivaju oluje i vremenske neprilike. Jedan deo teksta recikliran je sa veb sajta Koreni.rs. Sagovornik Srpskog telegrafa bio je filozof Velimir Abramović. On najpre objašnjava kako „cikloni koje su razvili zli naučnici precizno gađaju određen region“, te da njihovo delovanje traje i po nekoliko dana. FN Tragač je nedavno već pisao o tzv. kvazistacionarnim ciklonima. Tada nam je meteorolog Vladimir Đurđević objasnio da postoji mogućnost da se ciklon „zaglavi“, to jest da se nalazi iznad jednog mesta nekoliko dana, ali da „nije reč o permanentnom stanju“.

Velimir Abramović iznosi mišljenje da su poplave na ovim prostorima iz 2014. godine prouzrokovane upravo veštačkim ciklonom, a kao argument navodi izostanak munja. „Još je Tesla otkrio da munje, odnosno elektromagnetno pražnjenje, izazivaju kišu. Ali kiša je danima padala bez njih. Zašto? Pa kada veštački dodajete elektromagnetno polje neophodno za kondenzaciju pare, onda nema pražnjenja, dakle nema munja“, navodi Abramović.

Kiša nastaje kroz procese evaporacije i kondenzacije, i ne mora nužno da bude propraćena pojavom munja. Elektromagnetna polja svakako imaju ulogu u procesima nastanka kiše, ali nisu jedini faktor. Vlažnost, temperatura, pritisak, prisustvo čestica aerosoli u atmosferi igraju ključnu ulogu u nastajanju padavina (1, 2). Američka Nacionalna laboratorija za teške oluje objašnjava i da „gromovi mogu udarati i kada ne pada kiša, ili čak pre nego što kiša počne da pada“.

Abramović navodi i da je Tesla „još 1889. godine u svojoj laboratoriji izazvao veštačku oluju, te da je odustao od ovog projekta svestan činjenice da bi njegova primena i usavršvanje značilo kraj za ljudski rod“. Kako bismo proverili ove navode pisali smo Muzeju Nikole Tesle, koji raspolaže obimnom arhivom vezanom za život i rad našeg velikog naučnika.

„U ličnoj arhivi Nikole Tesle, kao ni u nama dostupnim posrednim egzaktnim izvorima, nema dokumenta koji bi upućivao na to da je Tesla u laboratorijskim uslovima izazvao ’veštačku oluju’“, rekao nam je viši kustos Muzeja Nikole Tesle.

Teodora Koledin i Ivan Subotić, FakeNews Tragač