Nulta tačka o klimatskoj krizi: (ne)odgovarajuća metodologija i pravdanje ugljen-dioksida

Na portalu Nulta tačka objavljena je vest pod naslovom „Svetska meteorološka organizacija izdala UZBUNU zbog klimatske krize“. Povod za ovaj tekst proistekao je iz trenutno aktuelnog izveštaja Svetske meteorološke organizacije (SMO) o stanju globalne klime u 2023. godini. Nulta tačka je odlučila da „ukaže“ na navodno neodgovarajuću metodologiju korišćenu za merenje temperatura kroz istoriju, a potom pokušala i da opravda ispuštanje ugljen-dioksida (CO2) u atmosferu izjavama dokazanih klimatskih skeptika.

Postoji li problem u metodologiji izveštaja SMO?

Na samom početku spornog teksta Nulta tačka iznosi jedan od najvažnijih rezultata novog izveštaja SMO, a reč je o tome da je prethodna, 2023. godina, bila „daleko najtoplija godina u istoriji“. U ovom kontekstu, ovaj portal sugeriše da je procena globalne srednje temperature za period od 1850. do 1900. godine upitna jer je prema navodima NASA „ozbiljno“ merenje globalne temperature počelo tek 1880. godine.

NASA u jednom od svojih članaka zaista navodi da naučnici imaju malo podataka pre 1880. godine kako bi procenili prosečne temperature za celu planetu. Međutim, to ne znači da su takve procene nemoguće. Već u narednoj rečenici istog članka NASA objašnjava kako se naučnici oslanjaju na „rekonstruisane podatke iz proksi zapisa, kao što su godovi na drveću, brojanje polena i ledena jezgra“ kako bi kompenzovali nedostatak podataka pre 1880. godine. U drugom članku koji se bavi sličnom tematikom, NASA navodi da „konzistentne procene temperature koje su napravili paleoklimatolozi pružaju naučnicima kontekst za razumevanje današnjeg zapaženog zagrevanja Zemljine klime“.

Metodologija SMO oslanja se na šesti izveštaj prve radne grupe Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC AR6 WG I). U njemu je, između ostalog, globalna srednja temperatura procenjena upravo na osnovu „posmatranja, ponovnih analiza, arhive paleoklime i simulacije klimatskih modela, kao i fizičkih, hemijskih i bioloških klimatskih procesa“, navodi se na sajtu IPCC. Procena globalne temperature u periodu od 1850. do 1900. godine obavljena je na osnovu četiri skupa podataka objavljenih u različitim naučnim časopisima prethodnih godina (1, 2, 3, 4)

Kako je Nulta tačka pokušala da opravda ispuštanje CO2 u atmosferu?

Ukratko – pozivanjem na kvazistručnjake. Tekst Nulte tačke nastavlja se citatom navodnog osnivača ekološke organizacije Grinpis (engl. Greenpeace), Patrika Mura, koji smatra da je „istorijski gledano izrazito očigledno da su temperatura i CO2 u obrnutoj korelaciji barem onoliko često koliko su u bilo kojoj korelaciji“. Međutim, Mur nije nikakav stručnjak za klimatske promene niti ima veze s ekološkom organizacijom Grinpis. Ova organizacija je pre gotovo 14 godina izdala zvanično saopštenje u okviru kog je rasvetljeno više dezinformacija o Patriku Muru među kojima su i dve koje Nulta tačka prenosi:

1. „Patrik Mur ne predstavlja ’Grinpis’ – Patrik Mur je više od 30 godina plaćeni portparol zagađujućih industrija, uključujući drvnu, rudarsku, hemijsku i industriju akvakulture. Gospodin Mur radi za zagađivače mnogo duže nego što je ikada radio za Grinpis“.
2. „Patrik Mur nije osnovao ’Grinpis’ – Patrik Mur se često predstavlja kao osnivač ili suosnivač Grinpisa, a mnoge novinske kuće ponavljaju ovu karakterizaciju. Iako je gospodin Mur igrao značajnu ulogu u kanadskom Grinpis-u nekoliko godina, on ga nije osnovao“.

Kako bi dodatno relativizovala štetnost ugljen-dioksida za atmosferu, Nulta tačka se poziva i na mišljenje „istaknutog astrofizičara“ Vilija Suna, koji je „primetio“ da je „temperatura zemljine atmosfere ostala relativno konstantna tokom poslednjih petnaest godina uprkos „dramatičnom povećanju koncentracije CO2“. Međutim, radi se o još jednom poznatom klimatskom skeptiku. Biografija ovog astrofizičara dostupna je na veb-sajtu DeSmog koji se bavi razotkrivanjem narativa i ličnosti posvećenih širenju dezinformacija o klimatskim promenama.

DeSmog navodi kako je Sun „istaknuti skeptik o klimatskim promenama koji je veliki deo svojih sredstava za istraživanje dobio od industrije nafte i gasa“. Vili Sun je, između ostalog, jednom prilikom izjavio kako je „ugljen-dioksid najveći dar na planeti zemlji“ te da „ako možemo da pustimo više toga, trebalo bi da imamo mnogo više“. A sve to zbog „činjenice“ da je zahvaljujući CO2 „planeta mnogo zelenija“ i „biljke efikasnije“ jer zahtevaju manje vode.

Da li biljke rastu brže „na višim nivoima CO2“?

Tekst Nulte tačke završava se novim citatima Patrika Mura o tome kako je „dokazana činjenica da su biljke, uključujući drveće i sve naše prehrambene useve, sposobne da rastu mnogo brže na višim nivoima CO2 od onih prisutnih u atmosferi danas“, zbog čega bi trebali da „slavimo CO2“. Istina je da biljke „vole“ CO2, ali daleko od toga da bi trebalo da ga slavimo.

Novinska agencija AP već je analizirala navode na ovu temu, i došla do zaključka da „višak ugljen-dioksida zaista povećava rast nekih useva, ali takođe smanjuje njihovu nutritivnu vrednost i ima druge negativne uticaje na planetu, kao što je povećanje suša i požara usled klimatskih promena“. Osim toga, eksperimenti koji su dokazali da CO2 ubrzava rast biljaka vršeni su u zatvorenim komorama. Kada su naučnici CO2 dodali  biljkama na otvorenom došlo je do pozitivnog uticaja na rast, ali ni približno brzo kao u zatvorenom prostoru. Bez obzira na ovu, naizgled pozitivnu posledicu povećanja nivoa ugljen-dioksida u Zemljinoj atmosferi, stručnjaci ističu da ona nikako ne može i ne sme da prevagne nad ostalim, vrlo negativnim konsekvencama.

Teodora Koledin, FakeNews Tragač