02.09.2024.Na društvenoj mreži X postoji korisnički nalog pod nazivom „justsaysinmice” koji na simpatičan način ukazuje na obmanjujuće medijske naslove o naučnim otkrićima, u kojima novinari izostavljaju činjenicu da je istraživanje sprovedeno na miševima. Vest koja je 27. avgusta objavljena na portalu Vaseljenska predstavlja dobar primer ovakve vrste manipulacije. Tekst senzacionalistički govori o tome kako je grupa južnokorejskih naučnika „demonstrirala uređaj sposoban da daljinski kontroliše osobu”.
„Možda zvuči kao nešto iz naučnofantastičnog horor filma, ali danas je postalo stvarnost: južnokorejski naučnici razvili su prvi uređaj na svetu koji može daljinski da kontroliše ljudski um“, ističe se u uvodu spornog teksta. Ipak, pregledom ove studije ustanovili smo da su navodi Vaseljenske upravo to – proizvod fikcije i potencijalno dobar scenario za naučnofantastični horor film – ali ne i stvarnost.
Početkom jula u časopisu „Nature Nanotechnology“ objavljeno je istraživanje južnokorejskih naučnika u kom su bežičnom odnosno daljinskom kontrolom stimulisani duboki delovi mozgova miševa. Ovo se postiže pomoću tehnologije koja se zove „magnetogenetika“ i naučnicima je omogućila kontrolu različitih ponašanja miševa. Istraživači su u okviru studije stimulisali duboke delove mozga miševa kako bi uticali na njihovo ponašanje vezano za ishranu, kontrolu težine kod gojaznih miševa i društveno ponašanje kod više miševa u istom prostoru.
Ipak, tehnologija koju su koristili južnokorejski naučnici u svom istraživanju nije testirana na ljudima, zbog čega je potpuno pogrešno govoriti o „uređaju za kontrolisanje ljudskog uma“. U jednom delu istraživanja pominje se da bi ova metoda „mogla omogućiti stimulaciju dubokih delova mozga većih životinjskih modela kao što su primati“, ali i da se eksperimenti sa živim primatima trenutno ne sprovode „zbog troškova, regulative i etičkih pitanja“.
Naučnici su, međutim, napravili strukturu od svetlosno neprobojne smole koja na izvestan način „imitira“ ljudski mozak. Na osnovu tog „pseudomozga“ zaključili su da njihov sistem, sa udaljenošću do 70 cm, „omogućava bežičnu neuronsku stimulaciju na klinički relevantnim dubinama tkiva u bilo kom delu mozga, sa potencijalom za proučavanje većih životinja (kao što su primati), kao i primene u translacionim istraživanjima“. Ova vrsta istraživanja „nastoji da proizvede značajnije, primenljivije rezultate koji direktno koriste ljudskom zdravlju“.
„Dakle, magnetizovane nanočestice, koje sada lebde u krvi skoro svih, plus svaka oprema koja stvara daljinski kontrolisano magnetno polje, na primer, električne instalacije u stanu su sasvim prikladne, a da ne spominjemo telefon doveden do glave – i evo realnosti uticaja na um i dušu čoveka spolja… Gospode, pomiluj“ – zaključuje autor teksta portala Vaseljenska.
Ovakvo razmišljanje u značajnoj meri pojednostavljuje sve ono što su autori uradili, a potom i objasnili u svojoj studiji. Potpuno je pogrešna tvrdnja da magnetizovane nanočestice „lebde u krvi skoro svih ljudi“.
Kako se objašnjava u metodologiji studije, tzv. nanomagnetski generator obrtnog momenta (m-Torquer) zapravo je magnetna nanočestica koja stvara silu obrtnog momenta pod rotirajućim magnetnim poljem kako bi aktivirala tačno određeni jonski kanal neurona u mozgu. Na zvaničnom veb-sajtu južnokorejskog Univerziteta Jonse, čiji su istraživači osmislili i razvili ovaj generator, objašnjeno je na koji način se on koristi. Naime, nanomagnetski generator obrtnog momenta južnokorejskih naučnika se ubrizgava u mozak životinja a potom, ukoliko je primenjeno rotirajuće magnetno polje, ima sposobnost da aktivira neurone u toj regiji.
Teodora Koledin, FakeNews Tragač
