15.11.2024.Na društvenim mrežama se već godinama širi video-zapis „testiranja“ kvaliteta flaširanih voda u Srbiji uz pomoć tzv. TDS uređaja (1, 2, 3). Na jednom od spornih snimaka primećujemo čoveka koji uz pomoć ovog aparata poredi flaširanu vodu šest proizvođača – Akva viva, Prolom, Vrnjci, Jana, Rosa, Voda voda – kao i vodu iz gradskog vodovoda, te na osnovu rezultata donosi sud o njihovom kvalitetu. TDS uređaj služi merenju nivoa ukupnih rastvorenih materija u vodi, ali ne može biti jedino merilo kvaliteta vode.
Kao što mu samo ime kaže, merač TDS (engl. total dissolved solids) pokazuje količinu ukupne rastvorene materije u vodi, što prevashodno obuhvata neorganske soli, kao i malu količinu organske materije koja se nalazi u vodi. Najčešće prisutne supstance su kalcijum, magnezijum, natrijum i kalijum katjoni, kao i hidrogenkarbonat, hlorid, sulfat i nitrat anjoni.
Indijski naučnici skreću pažnju na to da se radi o preliminarnom, ali – u isto vreme – vrlo bitnom parametru za opisivanje kvaliteta vode. Ipak, važno je razumeti i da TDS pokazuje meru svih rastvorenih materija u vodi, i u tom procesu nema mogućnost da izdvojeno prikaže udeo bilo kog zagađivača. Zbog toga, recimo, američka Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) TDS smatra sekundarnim pokazateljem kvaliteta vode i ne reguliše nivoe TDS u javnim sistemima vode za piće.
Na veb-sajtu na kom se prodaje instrument za merenje TDS koji vidimo na spornom snimku, navedeno je i za šta se sve on upotrebljava. Prva namena jeste „provera kvaliteta vode za piće“, ali samo u sledećem okviru: voda sa veoma niskim nivoom rastvorenih materija ima „prazan“ ukus i nedostatak minerala, dok voda sa visokim nivoom može biti nepouzdana zbog moguće kontaminiranosti.
Prema rečima autora spornog snimka, ishodi merenja koji su manji od 100 miligrama po litru ukazuju na „dobru vodu“. Suprotno tome, sve što je preko te granične vrednosti ukazuje na „loš kvalitet vode” ili na vodu koja je usled izloženosti suncu promenila svoj sastav. Rezultati merenja bili su sledeći:
| Gradska voda | Oko 230 mg/l |
| Akva viva | 248 mg/l |
| Prolom | 104 mg/l |
| Vrnjci | 260 mg/l |
| Jana | 237 mg/l |
| Rosa | 38 mg/l |
| Voda voda | 217 mg/l |
Na osnovu testiranja mogli bismo zaključiti da su jedine kvalitetne vode za piće Prolom i Rosa – ako je verovati metodi koju je koristio autor snimka. Međutim, ispostaviće se da 100 miligrama TDS po litru vode ipak nije granica koja deli dobru vodu od loše.
Prema poslednjoj ediciji Smernica za kvalitet vode za piće koje objavljuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO), voda se generalno smatra dobrom ukoliko ima manje od 600 mg/l TDS, dok joj pitkost značajno opada pri nivoima većim od 1000 mg/l. Kada je voda toliko zasićena TDS-om, ona može naneti štetu kućnim aparatima zbog kamenca. Ipak, SZO navodi da ne postoje smernice koje se tiču odnosa TDS i zdravlja. Ovo je i logično, s obzirom na to da nam TDS ne govori koliko su materije rastvorene u vodi štetne po naše zdravlje, već samo koliko ih ima.
Iako ga ne smatra primarnim merilom kvaliteta vode, američka EPA 500 mg/l postavlja kao granicu količine TDS u vodi koja je prihvatljiva za piće. Isto je i u Indiji.
Na veb-sajtu Centra za istraživanje vode „Upoznaj svoju vodu“ precizirano je da TDS manji od 50 miligrama po litru izaziva zabrinutost zbog eventualnog problema korozije, TDS veći od 250 mg/l potencijalno ukazuje na veće opšte prisustvo soli, a potom gvožđa, mangana i hlorida, dok nivo viši od 500 mg/l može skrenuti pažnju na prisustvo bromida, litijuma, aluminijuma i metala. Na kraju, vrednosti iznad 1000 mg/l sugerišu moguć direktan čovekov uticaj ili pak prisustvo slane vode.
Ključno je napomenuti da podudarne vrednosti TDS u gradskoj i flaširanoj vodi ne sugerišu nužno da je njihov sastav identičan. Tek detaljnijim laboratorijskim analizama moglo bi se utvrditi da li postoji razlika u sastavu i u čemu se ona ogleda.
Nakon što je izmerio vrednosti TDS u flaširanim vodama, čovek na snimku ih je „proverio“ i uz pomoć tzv. elektrolizera (engl. water electrolyzer). Prema njegovim rečima, ispravna voda će nakon korišćenja ovog aparata imati blagu „žućkastu boju“, dok će ona neispravna biti tamna, najčešće zelena. Međutim, ni elektrolizer, kao ni TDS uređaj, nema mogućnost da odredi kvalitet vode, a evo i po kom principu funkcioniše:
„Voda menja boju jer sadrži minerale, a ti minerali reaguju kada kroz njih prolazi struja. Filtrirana voda ne menja boju jer u sebi sadrži vrlo malo ili čak nimalo minerala. Bez minerala nema struje, a bez struje nema reakcije i, samim tim, nema taloga“ – objašnjeno je u tekstu portala Galf njuz o prevarantima koji su koristili isti „trik“ kako bi naveli građane da kupe skupocene filtere za vodu.
I britanski portal za utvrđivanje činjenica Ful fekt bavio se sličnom temom. Oni u svom tekstu objašnjavaju da elektrolizeri mogu pokazati samo koja voda ima manje minerala (samim time manje TDS), a ne koja je voda čistija. Dakle, tamna, najčešće zelena boja ukazuje na više TDS u vodi, a ne da je ona nužno gora od vode koja ne potamni.
Identičan video – u kojem se za testiranje valjanosti pijaće vode koristi elektrolizer – objavljen je pre dve godine i na TikToku, na kanalu pod nazivom PremiumProductsflh, čiji su autori u opisu profila istakli da su „ekskluzivni uvoznik Prolom vode za Hrvatsku“.
Teodora Koledin, FakeNews Tragač
Naslovna fotografija: Amazon
