Nefer o feromonima: znakovi koji odaju da je žena „upravo imala intimne odnose“

„Kako prepoznati da je žena upravo imala intimne odnose?“, naslov je teksta objavljenog na portalu Stil Kurir. Prema rečima autorke ovog članka, postoje „znakovi“ (naizgled naučno utemeljeni) koji mogu verodostojno pokazati da li je žena „upravo bila intimna“ i da li je zadovoljna svojim seksualnim životom. Međutim, ovakvi zaključci mahom potiču od pogrešnih tumačenja naučnih istraživanja.

U nastavku teksta navodi se da je prvi znak seksualno zadovoljene žene zapravo njena „posebna privlačnost“ koju stiče nakon seksualnog odnosa. A (kvazi)naučno objašnjenje za takvu privlačnost leži u tvrdnji da „što su žene seksualno aktivnije, njihova tela oslobađaju više feromona koji privlače muškarce“. Uz ovo obrazloženje dodato je i kako je ova „činjenica“ potvrđena u velikom broju studija objavljenih u Časopisu za napredna istraživanja (engl. Journal of Advanced Research). Pretražili smo arhivu ovog časopisa i tamo ovakvih zaključaka nema.

Šta su feromoni?

Ako ste nekad čuli za frazu da „seks prodaje“ (engl. sex sells), ona definitivno važi i u slučaju fascinacije feromonima u popularnoj kulturi i marketingu. Poslednjih godina naročito su atraktivni tzv. parfemi sa feromonima koji prema rečima modnih magazina služe da svojim mirisom „privlače i mame“ ljude u okruženju. Takođe, godinama se organizuju i takozvane „feromonske žurke“ (engl. pheromon parties) čiji posetioci najpre mirišu tuđe odevne komade, a zatim se odlučuju na dalje upoznavanje i komunikaciju. Međutim, koliko sve to zaista ima veze sa feromonima?

Istraživači Karlson i Lušer su davne 1959. „feromone“ definisali kao „supstance koje jedinka luči, pri čemu izazivaju specifičnu reakciju jedinke iste vrste, na primer određeno ponašanje ili razvojni proces“. Postojanje feromona identifikovano je kod različitih životinjskih vrsta, a utvrđena je i njihova svrha. Na primer, prvi identifikovani feromon jeste onaj kod domaće svilene bube, potpuno pripitomljene vrste koja više nije sposobna za letenje. Feromon koji izlučuje ženka ove bube izaziva hodanje uz vetar i podstiče čin udvaranja kod mužjaka iste vrste.

U slučaju sisara, ali i životinjskih vrsta poput gmizavaca i vodozemaca, pojedini naučnici veruju da je za apsorpciju feromona od suštinskog značaja Jakobsonov odnosno vomeronazalni organ (VNO) koji se nalazi u nazalnom septumu. Njegov primarni zadatak je da opazi hemijske stimulanse društvene prirode, uključujući i signale slične onima koje šalju feromoni. Međutim, važno je naglasiti da nema dokaza da je kod ljudi ovaj organ funkcionalno aktivan nakon rođenja, odnosno „ne postoji neuronska veza sa ovim organom“, a ljudima ujedno „nedostaje moždana struktura sa kojom bi se takva veza uopšte uspostavila“.

Da li se može tvrditi da ljudi luče feromone?

Iako postoje indikacije o mogućnosti postojanja feromona kod ljudi, naučnici još nisu identifikovali nijedan pojedinačni ljudski feromon. Jedan deo naučne zajednice sugeriše da bi neki molekuli mogli biti ljudski feromoni (molekuli steroida androstenon, androstenol, androstadienon i estratetraenol), ali ni za ovu pretpostavku ne postoje čvrsti dokazi.

Pretragom dostupnih onlajn istraživanja Časopisa za napredna istraživanja takođe nismo pronašli „mnoge studije“ koje su predstavljene kao izvor u tekstu Stil Kurira.

Jedina studija iz ovog časopisa koja se bavi potencijalnim ljudskim feromonima zapravo je pregledni članak čiji je cilj bio da razmotri potencijalnu „ulogu ljudskih feromona u seksu i reprodukciji“. Međutim, njeni autori sami priznaju da „iako postoje studije koje podržavaju ovaj fenomen, one su slabe jer nisu bile kontrolisane“. U ovoj studiji nismo pronašli ni reč o pravilu „što su seksualno aktivnije, njihova tela oslobađaju više feromona“, kao što se to tvrdi u članku Kurir Stila.

Ukoliko se vratimo na spornu tvrdnju sa početka, možemo zaključiti da ona nije zasnovana na naučnim dokazima. S obzirom na to da naučna zajednica i dalje ne nudi pouzdane dokaze o prisutnosti feromona kod ljudske vrste, ne može se tvrditi da žene (ili muškarci) uopšte oslobađaju feromone. A posebno nije utemeljeno da žene to čine nakon seksualnih odnosa, te da ih to posledično čini „privlačnijim“ suprotnom polu.

Da li istraživanje dokazuje da su žene u boljem raspoloženju nakon seksualnih odnosa?

Kako se dalje navodi u tekstu Kurir Stila, žene su navodno u boljem raspoloženju nakon seksualnog odnosa. U ovom segmentu se Kurir poziva na istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Koloradu, koje je prema navodima ovog portala pokazalo da „redovni seksualni odnosi povećavaju samu percepciju sreće kod žena“.

Pronašli smo pomenutu studiju i ona nosi naziv „Seks i potraga za srećom: Kako su tuđi seksualni životi povezani sa našim osećajem blagostanja“. Naime, istraživač i autor studije Tim Vodsvort je, koristeći ankete i statističke analize, ustanovio da su ljudi prijavljivali „veće nivoe sreće“ kako su prijavljivali i češću seksualnu aktivnost. Ali ni ovde se ne radi samo o osećaju blagostanja koje nastaje usled češćih seksualnih odnosa, već je prisutan i jedan zanemaren ali relevantan aspekt. Vodsvort je otkrio da nivo zadovoljstva koji su ispitanici prijavili nije zavisio samo od realne učestalosti seksualnih odnosa, već i od poređenja sa drugima: manje zadovoljstvo prijavljuju oni koji veruju da seks imaju ređe od drugih.

„Ispitanici koji imaju više seksa od svoje referentne grupe su srećniji, a oni koji imaju manje seksa od svoje referentne grupe su manje srećni“, jedan je od zaključaka ovog istraživanja, čiji su parcijalni rezultati izvučeni iz konteksta za potrebe obmanjujućeg teksta. A neophodno je istaći i još jednu bitnu informaciju – rezultati istraživanja se ne odnose isključivo na žene, već na oba pola.

Seks i zdravlje u medijima

Poslednji u nizu znakova koje odaje seksualno zadovoljena žena, prema rečima Stil Kurira, jeste da ona „posle seksa izgleda lepše“. Dodaje se da je „blago rumenilo u licu znak dobrog zdravlja osobe, a pokazuje i viši nivo hormona estrogena koji se povezuje sa plodnošću žene“. Na ovom mestu se autorka teksta poziva na citat Bin Robinson, koju oslovljava u muškom rodu. Zapravo, u pitanju profesorka Beatris „Bin“ Robinson zaposlena na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Minesoti. Ova greška uzrokovana je činjenicom da je veći deo teksta preuzet i preveden (bez prethodnog proveravanja) sa veb-sajta popularnog muškog časopisa Mens helt.

Korisno je pomenuti i jedno istraživanje koje se bavi upravo upotrebom diskursa o seksu kao aktivnosti koja podstiče zdravlje. Autorka zaključuje da mnogi popularni medijski članci posvećeni blagodetima seksa iznose zaključke koji su predimenzionirani (u slučajevima kada je potvrđena korelacija, ali ne i kauzacija), ili se iznose bez detalja o metodologiji studija, a upravo izostavljanjem ovih detalja impliciraju da su „dokazi snažniji nego što to sugeriše sama naučna literatura“.

Teodora Koledin, FakeNews Tragač

Naknadna napomena (6. mart 2024): Portal Kurira ispravio je netačne navode u skladu sa profesionalnim standardima, nakon čega smo uklonili tag za ovaj medij.